четвртак, 13. новембар 2014.

Flaj

Rano jutro rana nada
sa visina mi donelo dah
Jos jedna pobeda dana
Ponovo porazen strah

Hodaj u susret svetu
ne gledaj u mene
dace svu  toplotu
nezni dodir zene

Raduj se i disi
Zazmuri, voli svet
a kad vino dobro sazri
bices na nebu opet

Treci zivot zaredom,
cak tri veka bez sna
Dosao sam srecnim sledom
al opet srecu trazim ja

Bolje ispod nego iznad neba
danju Sunce nocu Danica
Zrak svetla krije prolaz
pokazuje gde je granica

Kad ljubis ljubi
svetlom razbij mrak
Budi jednom zvezda
Budi jednom zrak.
 




165 коментара:

  1. Hakim

    Znojiš se i drhiš od staha
    ne spavaš već tri veka
    odavno misliš da si gotov
    i da ti nema leka

    A onda se desi neko čudo
    i naiđe dobra vila
    poljubi te tri put u čelo
    tu gde ti je pamet bila

    Sada si opet onaj stari
    igraš i pevaš iz sveg glasa
    a srce ti neda mira
    možda ga to ljubav talasa

    Nebo je opet vedro
    i ptice ponovo lete
    puštaš zmajeve od mašte
    i trčiš za njima ko dete

    Al nema tu nikakvih čuda
    nikada nisu ni bila
    tvoj zrak bez prestanka svetli
    tuga ga za tren skrila

    ОдговориИзбриши
  2. Dovoljan je samo jedan pravi prijatelj u životu.
    Onaj koji te poznaje bolje i od tebe samog.

    Zna i šta misliš i šta želiš i šta ti treba .
    A kada ti zatreba, zna i najbolji lek.

    Kao u ovoj pesmi.

    Svi ostali - prolaznici su u tvom životu .
    Samo prave zbrku.

    ОдговориИзбриши
  3. Dovoljan je samo jedan pravi prijatelj u životu.

    ОдговориИзбриши
  4. Moja omiljena pesma...moj najbolji lek.
    Ne znam zašto, ali od nje me podilaze žmarci :)
    Daj još jednom.........

    ОдговориИзбриши
  5. Dobar ovaj lek , ali stalno povećavam dozu.
    Više ne znam da li je ovo neka teška bolest ili sam postala zavisna od leka?!:)

    ОдговориИзбриши
  6. Lek je dobar, ali je lekar još bolji:)

    ОдговориИзбриши
  7. Bolna sam, jako.
    Nije svaki lek isti, iako ima isto ime.
    Ovaj Bulevar leči, kao cejlonski crni čaj sa kubanskim rumom.
    Ovaj drugi je za obloge od kamilice :)

    ОдговориИзбриши
  8. Razlicito zvuci.
    Decenija je razlike izmedju dva leka.
    Dokaz da vreme menja svest.
    Kao odbeglog zmaja, izmedju oblaka.
    Zmaj je isti, oblaci su isti,
    ali kanap kojim je za zemlju bio vezan odavno ne postoji.
    Zmaj bez kanapa obilazi oblake, ne pruzajuci otpor vetru.
    Naizgled slobodno putuje.
    Ali, kao da nesto trazi?
    Drugacije zvuci. Kao da mu nesto nedostaje.
    Kao da trazi svoj izgubljeni deo medju oblacima.
    Na pogresnom mestu trazi.
    Deo za kojim traga je kanap koji ga je terao da prkosi vetrovima.
    Kanap kojim je bio vezan za zemlju.
    Izgledalo je da ga sputava, ogranicava,
    a on mu je davao oslonac.
    I pita se: da li kanap moze biti deo zmaja?

    Sada zna da je svaki lek trenutni.

    ОдговориИзбриши
  9. A moć ruke?
    Zaboravio si moć ruke.
    Iako je tako slabašna, ma beznačajna spram vetrova, ruka usmerava, ipak :)

    ОдговориИзбриши
  10. Ruka nije čvrsto držala, ispustila je kanap :)

    ОдговориИзбриши
  11. To je tajna veza.

    https://www.youtube.com/watch?v=AUTgHggidDU

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Kaže da mu je žao, ali taj video ne postoji, šta sad?
      Hoćeš da prepričaš?
      Tajna veza me baš golica :)

      Избриши
  12. Pa da, ruka je najvažniji deo zmaja.
    O zmajevima nemam pojma.
    Ali od Hakima uvek nešto naučim. :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ne znam šta mi je, slabije shvatam ovih dana, nisam još izlečena?
      Nije ruka najvažniji deo, najvažniji deo zmaja je kanap, pa da.
      To je ta tajna veza.

      Eh, taj Hakim i njegove zagonetke:):):)

      Избриши
  13. https://www.youtube.com/watch?v=gsho1zdO3u4

    Kada covek prodje kroz sito, a mora proci,
    kao kada se ispira zlato,
    ostace samo ljubav.

    ОдговориИзбриши
  14. Nisam zakljucao, i meni je nedostupan, valjda do kraja avgusta, kada istice kazna.
    :*

    ОдговориИзбриши
  15. Dobro je.
    Nekada su buntovnici završavali na onom otoku ili u Sibiru :)

    ОдговориИзбриши
  16. A danas su dobrodošli gosti u mom srcu. :*

    ОдговориИзбриши
  17. Анониман26. мај 2016. 18:54

    Oslobodjen mailbox.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Baš dobro...

      Počeću da pišem pisma nepoznatima i da ih ubacujem u njihove sandučiće.
      Kao što nestašno dete zvoni na kapije nepoznatih i pobegne, da ga ne uhvate.

      Ti ćeš biti prvi.
      Izmišljaću priče za tebe i pevaću ti pesme ...uz nežne pozdrave i poljupce za dobro jutro i laku noć.

      I pitaću te kako si... šta radiš... o čemu razmišljaš...kakav ti je bio dan... imaš li briga... da li te nešto boli... da li imaš nekog da te voli?

      I neću čekati odgovor.

      A ipak, i tebi i meni biće lakše.
      Možda. :*

      Избриши
  18. Odjednom ne mogu da se ukrcam na krstu, ne znam razlog.
    Sutra se pakujem, idem na put, dve nedelje.*)

    ОдговориИзбриши
  19. Opet sam bolna, jako, stara boljka posle toliko godina.
    Dobro je da još uvek postoji ovo mesto, ali tako je pusto, nigde nikoga... možda nema više ni leka.?

    ОдговориИзбриши
  20. Nije baš toliko pusto... :)
    Приказа странице прошлог месеца: 1332
    Polako počinje da oživljava.
    Stisnute šake ne nude, ne dobijaju. I ne mogu ništa da sačuvaju.
    Stisnute u pesnice su samo za ring.
    Izašao sam iz ringa, iz borbe u blatu, klizavo je i nikuda ne vodi.
    Raširene ruke su spremne da prihvate darove.
    I da ih daju.
    A lako mogu i da zagrle :-* :-* :-*

    ОдговориИзбриши
  21. :) To je taj lek, njega tražim. :-* :-* :-*

    ОдговориИзбриши
  22. Woaini je jedino mesto na kugli gde vreme stoji.
    Vanvremenska zona. :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. I ja, na čekanju, sa tovarom osmeha, zagrljaja i poljubaca.
      Pa ko naiđe ;)

      Избриши
  23. Zamaskirani neprepoznatljivi likovi dolaze i prolaze...
    Nigde ušatog. :-(

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Nedostaje i kad je tu, a tek kad nije...:heart:

      Избриши
    2. Bar ima dovoljno leka za ovu lošu situaciju,
      deluje trenutno, provereno. :)

      Laku noć, gde god da si. :-* :zag: :heart:

      Избриши
    3. Zar ne zvuči mnogo bolje - bonjour, mon amour? :)

      Избриши
    4. Najbolje zvuči kad odjekuje kao eho, pa se izdaleka nazad vrati. :)

      Избриши
  24. :-* Moj kutak, sklonište. Ovde se osećam dobro. :heart:
    https://youtu.be/EtBXiQ3fpCQ

    ОдговориИзбриши
  25. Одговори
    1. :-* Moćno, ali ja bih da se zaustavim na drugoj, da prekinem krug tragične metamorfoze i izbegnem pad u očajanje, ako može?
      Neka nastupi moj omiljeni talentovan solista, radost za uši i dušu. :heart:
      https://youtu.be/Tf2CkRZpiE8

      Избриши
    2. Koprca se u tesnoj čauri dok se s mukom ne iskobelja, radosno zaleprša, kratko... i već završi na čiodi u malom staklenom sarkofagu.
      Jedva da je nešto video, a ništa nije shvatio.
      Eh, leptiriću šareniću.
      Eh, živote.
      Uh, metamorfozo!

      Избриши
    3. :)Fino se uklopa Njakina jadikovka u klavirsku
      filozofiju metamorfoze. :*

      Избриши
  26. Svi njačemo na zvezde, a šta ti čekaš?!

    ОдговориИзбриши
  27. Posle desetocasovnog merenja i podesavanja oscilatora, elektriciteta i magnetnog polja, trazenje jos ostrije rezonanse i suzbijanja magnetnog u korist ems, tesko je krajem dana promeniti mod, preumiti u pesnika i napisati suvislu misao.
    Kada se razmislja u slikama kalemova i spregnutih kola, izvoda za prilagodjenje impedanse, reci privremeno presuse.
    Ne i osecanja. :-*

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. :* :* :*
      Sluđene čestice osciliraju, hvataju rezonancu, vibriraju, sevaju varnice...
      sve dok se u magnetnom polju ne obeznane.
      Čemu reči? :heart:

      Избриши
    2. :) Hej, tesla! Bez mnogih reči se može, ali ne i bez tvojih. :zag::*)::heart:

      Избриши
    3. "...podešavanje oscilatora, elektriciteta i magnetnog polja,
      traženje još oštrije rezonance u suzbijanje magnetnog u korist ems..."
      Ne pamtim kada sam pročitala nešto tako zanimljivo, uzbudljivo i suvislo, za mene neshvatljivo.
      Ali ne vredi mi, nikad neću moći da se preumim,
      da "razmišljam u slikama kalemova i spregnutih kola, izvoda za prilagođenje impedansa..."
      Ostaje mi da ti poželim dobar dan, srećan rad i prestanem da narušavam tišinu.
      :) Pssssst! :*

      Избриши
    4. Tvoje "privremeno" je baš tvrdoglavo,
      a moje "pssssst!" ne može više da izdrži. :)

      Избриши
  28. Majstori kažu: bolje malo pivo nego veliko hvala.
    Pivo je kvačilo i menjač iz jednog moda u drugi.
    Živeli!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ako je tako, onda velika krigla zaječarskog,
      bez kragne, za mog neumornog teslu.
      Neka predahne, bar ponekad. :)
      Živeo! :zag: :* :heart:

      Избриши
  29. https://youtu.be/xRlRCgT84iU?t=129
    Bogojavljenje :heart:

    ОдговориИзбриши
  30. Živ li si? Bar Deo...ili Ceo? :)
    Ako ne upali infuzija zaječarskog, ekipa je spremna za žešći reanimacioni tretman... :heart:

    ОдговориИзбриши
  31. Pravim se da nisam, iako je zajecarsko na visini zadatka :pivo:
    sve se nadajuci nekoj reanimaciji ;)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Samo se ti pravi. ;)
      Ekipa zna šta treba, voli svoj posao i neumorna je. :zag: :cmok: : heart:

      Избриши
    2. Uhhh...! Jedva! Umalo da magare otegne papke. :D:
      Ali... vredelo je!!! :heart: :heart: :heart:

      Избриши
    3. :D Evo ga, najzad! Živnulo, diše i piše, kao pre! :heart:

      Избриши
    4. :) Striže ušima, caka u cevanice i njače na zvezde! :cmok:

      Избриши
    5. :) Woaini, vanvremenska zona :zag: :* :heart:

      Избриши
  32. Razgovor sa sobom nije bogznašta, njakanje u duetu je prava stvar. :)

    ОдговориИзбриши
  33. Ko ima sestru bliznakinju, naizgled nije nikad usamljen, ali taj razgovor nije ništa drugo do monolog pred ogledalom.
    I zbunjujuće pitanje, da li sam ovo ja, ili sam ja ti? ;)

    Ništa bez horskog njakanja. :D:

    ОдговориИзбриши
  34. Gledam kako hoda kroz jutarnju izmaglicu u potrazi za vrganjima, uz kačamak će to biti najbolji doručak na svetu.
    Šuma je njegova, ali je uvek govorio da je ustvari on njen.
    Na duvanu prodimljenih pluća, kašlje, hrače, pokušava da udahne miris lišća i mlade trave, da dođe do daha.
    A onda nadgleda šta je od posejanog niklo, kako napreduje.
    TIho opsuje svaki put kada spazi novu pukotinu u zidu drage,
    nakrivljene kuće.
    Uveće sedi na pragu, blago omamljen zaječarskim ,
    mirisnim vazduhom i lepotom, posmatra zalazak sunca, razgovara sa precima.
    Tišinu narušava jedino mahnito kuckanje detlića po stablu stare kruške.
    Srećan je.







    ОдговориИзбриши
  35. Srećan je svako ko može parčence Planete da smatra svojim i
    da ima gde da se vrati, makar u oronulu kuću predaka,
    ispunjenu duhovima i uspomenama.
    Zna da tu pripada.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Анониман15. мај 2022. 13:40

      Dok je mlad misli da planeta pripada njemu,
      kasnije se zadovoljava parčencetom planete,
      starom kućom, baštom, i borom koji ih je nadvisio.
      Na kraju prihvata da pripada planeti.
      Prvo onom delu koji je brižno uređivao,
      kultivisao,
      a zatim i vetru, kiši, šumi, izvoru... rodnoj zemlji.

      Избриши
    2. ...vetru, kiši, šumi, izvoru...O, da!
      Pa i mahnitom detliću, što da ne?
      Samo zemlju ostavi na čekanju, zna ona do joj svi pripadamo.

      Избриши
  36. Gledam je kako prvi put u životu stoji pred sveže okrečenom kućom svojih dedova, ne usuđuje se da uđe, odavno su je nastanili neki strani ljudi.
    Na pravoslavnom groblju jedva pronalazi grob pradede,
    zaraslog u korov, raspukle mermerne ploče iz koje se u slapovima razgranala divlja ruža.
    Sluša porodičnu sagu o precima, zarobljenih ili raseljenih po svim kontinentima, u bekstvu od ratova, progona, zbog pogrešnog imena, vere ili bede.
    Viđala ih je samo na fotografijama porodičnog albuma.
    Tu ona ne pripada, ne pripada nigde gde god da se nađe,
    a ipak se na svakom mestu na svetu oseća kao kod kuće.
    Slobodna je od svega.
    Srećna?

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Biti slobodan zvuči pobednički moćno.
      Ali slobodan od svega odjekuje kao jadna praznina koja čezne da bude nečim ispunjena.
      Čime?

      Избриши
    2. Sloboda je u ličnom izboru, ali svaki izbor znači robovanje nečemu,
      rob samo bira svoje lance.

      Избриши
    3. Biram ljubav.
      Podjednaki su izgledi i za sreću i za nesreću.
      Poštena ponuda. :D

      Избриши
  37. Prolaze dani, mnogo dana.
    Otvara sanduče svaki put s novom nadom.
    Ali ništa, ćorak.
    Možda sutra? :D

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Sutra najviše obećava, a najmanje izvršava.
      I ima običaj da se pretvori u nikad.

      Избриши
  38. Администратор блога је уклонио коментар.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. :D I ja volim. :zag: :cmok: :heart:

      A u kapitalizmu ne vredi tražiti smisao.
      Anarhizam je pravi put, a utopija kao lep san, nedostižan cilj?

      Избриши
    2. :D Divno je juče koje sutra pretvara u danas. :heart:

      Избриши
  39. Kada ukinu reči, ukinuta je sloboda.
    Reči su najvredniji poklon.
    Ko dobije na poklon pesmu, ne mora da brine za spomenik.
    Hvala TI. :zag: :cmok: :heart:




    ОдговориИзбриши
  40. Gledam je kako ispreda nit od svoje duge zlatne kose,
    poslužiće Četvorocifrenom da pronađe izlaz iz lavirinta.
    Legende ne lažu. NIkad. :heart:

    ОдговориИзбриши
  41. Njakonjakice, buntovna dušice, opet si u ćuzi?! :zag: :cmok: :heart:
    https://youtu.be/gtQLIU4ze0g
    Pa onda njačimooooo!
    https://youtu.be/gtQLIU4ze0g

    Ovo je moja slobodna teritorija, bar se nadam, a ako nije,
    ondakkkkk - ništa. :D

    ОдговориИзбриши
  42. Zlatokosa i dalje čupa kosu i prede li prede...
    Ne odustaje,
    makar ostala ćelava. ;)

    ОдговориИзбриши
  43. Volim da svratim u moj kutak, gucnem trenutni lek i odmah mi je bolje.
    I nadam se.

    ОдговориИзбриши
  44. Ako izgubiš nadu, počećeš da veruješ u čuda,
    a čuda se ne događaju.

    ОдговориИзбриши
  45. Анониман10. јун 2022. 11:52

    Samo se čuda događaju. Svako postojanje, saznanje, osećaj, potvrđuje čudo. :heart:

    ОдговориИзбриши
  46. Uspavanka, pomaže mi.
    Možda pomogne i tebi? :heart:
    https://youtu.be/V5pSQFG_nD4

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Zivot lici na klizavo stablo uz koje se uspinjemo.
      Proklizavamo jer ne zelimo da se uhvatimo za ono sto nam je nadohvat ruke, sto nam je ponudjeno i, sasvim moguce, velikodusno dato,
      nego trazimo bas onu granu koju smo sami zamislili. Ne znamo da li smo na pravom putu, da li je ta grana stvarna, ni da li je neko, ko je trebalo da je cuva isekao,
      i izguljenih kolena, po ko zna koji put, ispocetka zapocinjemo novi uspon.
      Trazimo smisao.
      Na pogresnom mestu? Zaljubljeni u sopstvenu ideju to nikada necemo priznati.
      Plan koji mi imamo za sebe se cesto razlikuje od plana koji bog ima za nas. A bog je veran i dosledan. Na kraju ce nas dovesti do mesta na kome nas zeli.
      Do nasih zivota.
      Ma koliko sklanjali pogled.
      Svako ko negde ima pik ili dzombu, na drugom mestu ima rupu. I tu dolazimo do kompatibilnosti, uklapanja.
      Neko ima intelekt ali nema emocije. Neko nema stav ali ima telo. Neko nema love ali ima dusu. Neko razume umetnost al ne vidi boje.
      Niko nema sve.
      I svako od nas, umesto da koristi ono sto ima, uziva u tome i gradi na tome,
      pati zbog onoga sto nema.
      I to je uzrok svih nesrecnih ljudi, desavanja, sukoba.
      Civilizacija nas pogresno vaspitava.
      Ukljesten sam u vremenu. Nikada nisam skroz izasao iz proslosti, i nikada nisam skroz zakoracio u buducnost. Balansiram i zongliram na pola stepenika trudeci se da ne padnem.
      A stepenice su pokretne, ne cekaju mene nego idu.

      Избриши
    2. Mene su ubedili da nema prošlosti, a ni budućnosti,
      da postoji samo sada.
      I da mi pripada sve što mi se desi, to je moj život.
      Od tada nemam problema, progutam knedlu i teram dalje,
      sa osmehom ili u suzama.
      Na pokretnim stepenicama se samo zaljuljam, ali zato ne znam koliko puta sam na ravnom bubnula. :)

      Избриши
  47. Strah je jedina neprirodna stvar. Strah pripada ovom svetu, ljubav nekom boljem. Da bismo otisli odavde moramo odbaciti strah i prihvatiti ljubav.
    Ja sam kao mlad čitao Spinozu (zatim Kamijev Mit o Sizifu. Srećom, površno, nisam dovoljno razumeo. Sa 16 sam upoznao Bekstvo od slobode, E. Froma, što mi je skoro spržilo mozak). Primi se i panteizam na čoveka. Ali i sve ostale ideje smatram istinitim.
    I sveto pismo, od Elohima pa do trojedinog boga, smatram istinitim i rado ga čitam. Mogu ti pokloniti primerak ako nemaš. Ćirilični, lep.
    Čovek može neograničeno da bira, može i da se predomišlja, dato mu je.
    Ali biblija govori da na svetu postoje samo dva izbora: dobro i zlo. I da se prepoznaju po plodovima koje daju.
    Sudbina je talenat koji je na rođenju dat. Ili više talenata. Sudbina je iskoristiti te talente, odbacivanje sudbine je odbacivanje talenata i kretanje drugim putem, putem koji nije utaban i za koji nemamo odgovarajuću opremu. Prihvatanje sudbine je pronalaženje smisla, žetva. Ne samo materijalna, svakakva žetva. Biblijski bog poziva na žetvu.
    Nesto sto je samo meni vazno. Ne slikam, ni boje ne vidim. Ne pisem price, ne vajam, ne sviram. Ni cvece ne gajim, alergican sam na polen.
    Pokusavam da citam knjigu kojoj nisam dorastao. Hegel je pisao da je proza samo za robove (iako je i sam pisao u prozi). Intelektualac je onaj ko se bavi stvarima koje ga se ne ticu. Citanje knjige koja me se ne tice, a koja po strukturi iako ne po formi vise lici na poeziju nego na prozu, zahteva napor uzdizanja na visi nivo.
    I pomalo se, ovog puta prizemno, svadjam sa krstaricom, bijem izgubljeni rat i nalazim u tome neko cudno zadovoljstvo.
    I jos uvek pokusavam da zaradim za hranu, prizemno, kao i svi, iako mi misli skrece pogled na nesto sto pravim, za mene umetnicko delo, stvaralacko i kreativno, frustriran nedostatkom vremena da se posvetim umetnosti.
    nema mene. Pomalo popravljam kompove, zaradim minimalac, ne rastem i trudim se da prezivim. Upoznajem se sa bivsom zenom, sada mi je devojka, nista ne razumem ali izbegavam sukobe i nalazim da je to izbegavanje sukoba dobar put. Citam bibliju, svadjam se na forumu, verujem u dobro iako ne znam tacno sta je dobro. Kada pogledam zivot iza sebe, izgleda mi dobar. Cak i ono sto sam tada kada se desavalo smatrao losim. Pogled izdaleka a narocito pogled unazad snazno menja percepciju. Nikada nisam bio pametan, sada znam, cesto sam bio los, cesto sam bio dobar. Zvuci kao epitaf, ne znam drugacije.
    Budan sam ja, ne sumnjaj u to. Nisam ja problem, nego se lomim resavajuci tudje probleme.
    Odvajam sebe od drugih jer drugi hoce moj rad i moj mir. Nisam se naspavao ne pamtim.
    Uvek sam tu za nekoga, za svakoga, kada treba razgovor tu sm, kada treba pice tu sam, kada treba posao tu sam, kada treba savet tu sam, kada nemaju s kim da jedu tu sam... Nikoga ne interesuje da li mi se pije, jede, place, raduje. Svi ocekuju. Traze. I niko ne pita da li mogu, da li umem, da li cu se slomiti. Niko.
    I ne osecam se dobro kada ti ovo pricam jer znam da ti stavljam teret na ledja, teret koji nije tvoj. A vecina ljudi se, kada na mene spuste svoj teret, osecaju sjajno, veselo, slavili bi. Ja ne umem.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Lepa ispovest :zag: :* :heart:
      Nije mi teret, naprotiv, uvek volim da razgovaram s tobom, volim tvoje misli, kako slažeš reči, za mene je to lep poklon.
      Ne čudi me što se svi oslanjaju na tebe, znaju da magare može sve da podnese, a da se ne slomi, a onda odlaze zviždućući, normalno. I ja bih tako. :D
      Možda si pogrešio zanat, izgleda da si usput postao dobar psiholog?
      Volela bih da znam nešto o tvom majstorluku, šta to praviš, neki izum? :)

      Baš lepo što ti je bivša žena sada devojka, drugi čin, pravo vreme za upoznavanje, praštanje, toleranciju i za opuštenu zabavu.

      Mislim da si suviše ozbiljan, često i mračan, govoriš o strahovima, šta te toliko plaši?

      I kako imaš više volje da se nosiš sa onim likovima sa Krste, šta će ti to? Mada se ja često setim Zemlje i žalim za njom, bile su to lepe godine, ali znam da se ne vredi tamo vraćati.

      Vidim da smo čitali iste knjige, verujem i mnoge druge koje nisi spomenuo, u ranim godinama, mnoge tek sada razumem bolje.
      Bibliju sam mnogo puta uzimala u ruke i ostavljala,
      ne leži mi.
      O dobru i zlu i najvažnijim stvarima u životu, mama me je naučila i svi dobri ljudi koje sam sretala, isto kao i mnogi neljudi, oni još mnogo više.

      Posebno mesto zauzima Hakim. :heart:
      Laku noć, mirno spavaj. :*

      Избриши
    2. Čitam ponovo, onako, za dobro jutro, kao i inače. :)

      Ima knjiga koje nisam nikad uspela da pročitam do kraja
      (poslednji pokušaj sada - "Crveno i crno" :D), na taj način se preispitujem, da vidim jesam li postala pametnija,
      ista stvar i sa Biblijom, ali ne gubim nadu.
      A nekima se vraćam sa sve većim uživanjem i stalno u njima pronalazim nešto novo.
      Mislim da od Rusa nema boljih i većih i neće ih ni biti.

      Ne znam koji su tvoji skriveni talenti, ali posle toliko godina čitanja, znam da umeš da pišeš.
      I sasvim solidno njačeš. :D

      Piši. :*

      Избриши
  48. Ako ponovo vodiš izgubljeni rat i uživaš u tome,
    nije li to mazohizam. ;)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Nije. Nije cak ni osveta. To je bandooglavo neprihvatanje poraza.

      Избриши
    2. Tamo nije bilo nikoga ko je mogao da porazi tebe.
      Verovatno ni sada nema.
      Istrajavanjam samo ti možeš da poraziš sebe, tako mi izgleda,
      a to liči na mazohizam. :*

      Избриши
    3. Ne istrajavam, bacim poneki kamencic u vodu koja je prodrla u krstaricu i posmatram krugove.
      Mozda se uzalud nadam da ce bacena cigla umesto krugova stvoriti kvadrate. Nema tu mazohizma jer nema patnje, samo uzaludne nade.
      In vitro posmatram ljudsku glupost i divim se njenoj istrajnosti. Kada bi pamet bila tako istrajna promenila bi svet.
      Ne prepoznaju sta da brisu, ne razumeju napisano, pa brisu pogresno jer znaju da je brisanje imperativ.
      Ne bacam im nista vredno, samo kamenje. I poneku ciglu.
      Ne znaju sta bi sa tim, nisu graditelji, zaobisli su ih talenti.

      Избриши

    4. Sad vidim koliko voliš Krstaricu, koliko ti je stalo,
      poigravaš se s krelcima u nadi da će se opametiti? :D
      I ja sam je volela, a sad ponekad svratim na tviter, dinamično je, nema cenzure, ima zanimljivog sveta, ko te gnjavi možeš sam da ga blokiraš i ne može ti ništa, a to isto čeka i tebe, bez posrednika i prekog suda svetih guski. :)

      Избриши
    5. Zar nije tviter cenzura za vreme kov-ida bila najstrasnija?
      Brisali su cak i neutralne, morao si da hvalis da bi izbegao brisanje.
      Pitanje je dana kada ce neko proglasiti vanredno stanje zbog bilo cega, pa da cenzori ponovo zajasu.
      Ne znam da li su dozvoljene zastave zaracenih, "pogresni stavovi" kritika vlasti, lekoval (i lekara koji su mi se ozbiljno zamerili).
      Ne dam da mi bez otpora brisu "pogresne stavove" radije cu resavati ukrstenicu u informeru.

      Избриши
    6. Ne znam kako je bilo za vreme kovida, tada nisam išla na tviter.
      Sada je opšti rat svako protiv svakoga, sa svakojakim zastavama, od polupismenih bezveznjaka pa do akademika i aktuelnih političara,
      "tuj ratuje živina s živinom" nebiranim rečima, rekla bih bez cenzure, jer niko od glavonja, naših i svetskih nije pošteđen i zaštićen. ;D
      Ali ima i finog sveta, umetnika, naučnika.
      Najbolje je što možeš sam sebi da izabereš društvo i tekst duži od 14o slova rastaviš u nastavke i pišeš u nizu.

      Meni je najbolje ovde kod tebe, sve drugo je ipak gubljenje vremena.
      Zašto se svađati sa nepoznatim svetom?
      Zar nije prijatnije ukrštati na miru ukrštenicu, izvesti kera u šetnju, ili još bolje - držati se za ruke s dragom osobom?


      Избриши
    7. Može i za nevidljive ruke. ;D

      Избриши
    8. Može li se staviti slika Bajdena? Putina? Zelenskog?
      Napisati kritika na njihov račun?
      Može na ramblu, jandeksu, telegramu, rutube, vkontakte...
      Na tviteru jok.
      Na tviteru se sme biti zabrinut zbog klime, ozonskih rupa i golfske struje, jedenja mesa, usporavanja neutronskog zračenja (a za ovo poslednje nisam siguran).
      Može se pozivati na odustajanje od sprejeva koji uništavaju ozonski omotač, iako pedeset hiljada granata dnevno padne na uKrajinu.
      Meni je to licemerje, sklanjanje pogleda sa stvarnih problema na poželjne teme, pomalo bljak.
      I da citiram Grahu: "ne treba micat odavde". :)

      Избриши
    9. Probao si, ili je to predubeđenje?
      Koliko sam ja videla, sve što si pitao može. Ne samo slike, nego i filmići o svima uz oprečne komentare, uz najodvratnije propratne psovke.
      Ekologija je na poslednjem mestu, ne može da dođe na red.
      Trenutno se vodi skupštinski boj oko Kosova i krokodilskih suza vođe iz naše stradije.
      Na nas takve ne vredi više trošiti vreme, to zaobilazim, pogađaš, odoh na reku. :)

      Избриши
    10. Upravo nagazih na ovo. :D
      https://twitter.com/i/status/1621643948316938240

      Избриши
    11. Nije to to, tehnička greška. :(

      Избриши
    12. Skupštinski boj je tek površina bare. Kada se površina ustalasa, ispod je ili nalazište zemnog gasa,
      ili godzila.
      Analizom površine se ništa ne otkriva,
      to je rijaliti, jeftina zabava za puk.
      Niko ne zaranja. Ili niko ko je zaronio ne priča?
      Van tvitera postoje različite priče,
      a verovatno samo iskustvo može razlikovati izmišljene priče od ozbilnih analiza.

      Избриши
    13. Ja sam jedna obična čestica iz puka, neuka.
      Za ono što gledam iz dana u dan, na svetskoj i našoj sceni,
      ne treba mi ni iskustvo ni ozbiljna analiza,
      sva tumačenja za mene su nepotrebne zavrzlame.

      Vidim katastrofu, na svim poljima, i to nije rijaliti šou,
      to je realnost.

      Избриши
    14. 6-8. Чућете ратове и гласове о ратовима. Гледајте да се не уплашите; јер треба све то да се збуде. Али још није крај. Јер ће устати народ на народ и царство на царство и биће глади и помора, и земљотреса по свијету.
      9-13. Тада ће вас предати на муке и побиће вас, и сви ће народи омрзнути на вас због имена мога. И тада ће се многи саблазнити, и издаће друг друга и омрзнуће један другога. И изићи ће многи лажни пророци и превариће многе. И зато што ће се умножити безакоње, охладњеће љубав многих. Али ко до краја претрпи, тај ће се спасти.

      Избриши
    15. Ovo treba da je biblijsko proročanstvo?
      Pa to se dešava od početka sveta, iznova i ponovo, u ciklusima, mimo božije volje, a zbog ljudske zverske prirode.
      Neću da trpim, ne mogu više da gledam, nije mi stalo da se spasem, dosta mi je.

      Избриши
    16. Desilo se svakoj generaciji, bar 2000 godina unazad.
      Vreme stoji, ponavlja se kao u danu mrmota,
      ponavljaju se i prorocanstva i njihovo ispunjenje iz generacije u generaciju.
      Circulus vitiosus ce jedna generacija prekinuti.
      Imamo dobru priliku da to budemo mi.

      Избриши

    17. Kako? Na pragu smo novog svetskog rata, sklapaju se novi savezi, niodkuda glasa razuma, nigde mesije.
      Sve što se nudi je sve strašnije oružje i licemerna humanitarna pomoć.
      Haos i ludilo.

      A dezerteri nikako da se probude.
      Tu i tamo protesti za veće nadnice i ranije penzije.
      Liči na poslednji obrok po želji osuđenog na smrt.

      Избриши
    18. Kada nestane para,
      a ubrzano nestaje,
      prestace korupcija politicara
      i posebno - prestace korupcija naroda.
      Kada mase shvate da vise nema "sto evra od vucka", uhvatice se prvo za dzepove, pa pipanjem doci do glave i srca.
      Pronaci ce hrabrost i snagu u sebi, i vise nece mariti za necije mahanje novcanicama od sto evra.
      Onda ce umociti motke.

      Избриши
  49. Gledam, premotavam i prelistavam,
    i stvarno, bez preterivanja,
    stvorili smo oazu.
    Ostrvo usred ničega.
    Statistika me je iznenadila, valjda je odavno nisam gledao.
    Prelistavam datume i putujem kroz vreme, i ponekad mi izgleda kao da prvi put čitam naše dijaloge.
    Lični blog, kako je započeo, brzo je izgubio vlasnika i postao zajedničko delo.
    Carska riznica. Knjiga za sva vremena.
    Najlepše je što mene ima najmanje, jezgro čine topli ljudski prijateljski, i neretko mudri dijalozi.
    Ovde sam i ja omekšao. Dokaz da pored dobrih ljudi svako može naučiti da voli.
    :heart:

    ОдговориИзбриши
  50. Kažu da pametniji popušta?
    Nije to istina.
    Evo, godinama čekam da mi reka odgovori četvrtastim talasanjem svaki put kada joj ubacim ciglu, a ona neće, pa neće, ne odustaje.
    E, pa neću ni ja. :D

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ljudi se dele na dobre,
      i uplašene.
      Ne postoje zli.
      Ali uplašeni čine zlo. Zbog nade, lične ili društvene koristi, stvaranja zaliha, straha od odbačenosti, od gubitka, zbog licemerja, brvna u oku...
      Iza svih razloga stoji strah.
      Ko plaši ljude? Onaj ko pokušava da njima vlada.

      Ironija je što dobrim ljudima ne treba vladalac, oni se prepoznaju, pomažu, ponekad i druže. Dovoljni su jedni drugima. :*

      Избриши
    2. Nekada sam i ja mislila da su svi ljudi dobri, danas vidim da su svi ljudi uplašeni i manje ili više zli, u samoodbrani.
      Sad znam da ima i urođeno loših karaktera koji čine zlo iz zabave, zadovoljstva, bez griže savesti, kao i onih moćnih kojima vlast daje odrešene ruke.
      Pred takvima dobar čovek može biti i ostati samo hrabar čovek.
      Prava retkost u ovo vreme terora. :heart:

      Избриши
  51. Smučila mi se politika, a naročito političari,
    svetski suludi lideri i lokalni maloumni džiberi, neuki analitičari i apokaliptični prognostičari,
    smučio mi se udružen miris tamjana i baruta,
    litije, baklje, prangije, okrvavljene zastave, glupe kletve i večite zakletve, uzaludni protesti i neverni buntovnici, lažni izbori ....
    i bolesna svakodnevna obraćanja...
    Zgadilo mi se sve, do povraćanja.

    Kako da spasem moj život? I ne samo moj?
    Odoh na reku.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Najvažniji cilj političara je da narodu zgade politiku,
      da se fokus javnosti skloni sa njih,
      da bi mogli da rade posao.

      A politika je i raspored kućnog budžeta, odnos sa komšijama, asfaltiranje ulice, usluga na šalteru i u domu zdravlja...

      Избриши
    2. Tačno tako.
      Umesto da su najbolji među nama i obavljaju posao časno u interesu naroda i zemlje, ovi današnji su banda udružena u krimi internacionalu.
      U normalnim državama, po isteku mandata, takvi završe neretko na robiji, a neki od onih doživotnih vladara izgube glavu pre isteka roka.

      Naš svakodnevni život bi bio mnogo bolji bez njihove "visoke" politike.
      Za pristojan život običnog čoveka dovoljno je dobro vaspitanje, dobro obrazovanje i dobri običaji.
      Izgrađena kultura ponašanja i poštovanje prava svih građana daje dobre rezultate i bez surovih zakona i upotrebe grube sile.
      Daleko smo mi od toga, mereno u svetlosnim godinama.

      Избриши
    3. Od toga smo udaljeni jednim policijskim lisicama.

      Избриши
    4. Baš zato.
      Tako blizu, a tako daleko da dalje ne može biti.

      Избриши
  52. Dok gledam Bertolučijev "Čaj u Sahari", osvrćem se i pitam -
    šta bi bilo da je bilo?
    Ostati na istom mestu, ili se zaputiti u nepoznato zbog
    nasušne potrebe,
    iz radoznalosti, tek onako iz dosade?

    Život nije igra sudbine, ni sticaj slučajnosti.
    Život je lični izbor počev od askurđela, pa sve do dalekog čovekolikog pretka. Moj život je poslednji paragraf u tom nizu, sama sam ga dopisala, bez obzira na okolnosti.

    Volja je gospodar života, može da pregazi sve, sve nevolje, želje,
    potrebe, čak i ljubav, sve osim smrti.
    Može ako hoće.

    ОдговориИзбриши
  53. Ne osvrćem se, nemam kad.
    Čeka me put, ne znam kakav, ni kuda vodi.
    Pitam se šta me čeka iza onog brda tamo i koliko ih je još iza njega.
    Hodam.

    Udobno je ne mrdati iz svog dvorišta, udobno i čemerno.
    Ali, za putovanje je potrebna hrabrost.
    "Mi nismo turisti, mi smo putnici, turisti čim stignu negde razmišljaju kako će se vratiti kući. Putnici mogu i da se ne vrate.
    Moj jedini plan je da nemam plana." - Čaj u Sahari
    :heart:

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. "Čovek planira, Bog se smeje" reče prijatelj ukrcavajući se u avion za Izrael.
      Mahnula sam mu, nisam mogla znati da je to poslednji put.

      Избриши
  54. https://youtu.be/s2dgXvtRAdc
    Od njih treba učiti. :D

    ОдговориИзбриши
  55. Naleteh na kineski film "Return to the dust", neobično lep, kao da si ti pisao scenario, uživala sam.
    Film o dobroti, istrajnosti, prolaznosti... film o svemu.

    Potsetio me na tvoju Zemlju.


    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Tišina je prijatna.
      Plaši me muk.

      Избриши
    2. "Return to the dust" je film porazu.
      Gubitku.
      Zene, lasta, magarca... coveka.
      Slika bez nade.
      Zivot.
      Dosli smo da bismo odbacili teret.

      Избриши
    3. Ne, to je film o životu.
      Život nije gubitak, život je šansa, izazov, velika avantura učenja, stvaranja, trpljenja, radosna ili tragična igra...
      svaki dan je ponuda, izbor i tvoj način da upoznaješ svet i sebe.
      I Boga, naravno.
      Odlazak je povratak izvoru života i ustupanje mesta nekom novom biću - ženi, magaretu, lasti, možda i novom čoveku.

      Избриши
  56. Prolaznost je osuda svakom ko poveruje u nju.
    Ne postoji prolaznost. Vreme stoji bar 2000 godina.
    Sve sto se desilo i sto ce se desiti postoji sada i ovde.
    Dostupno, pristupacno, licno.
    I mi smo ponovljeni.

    ОдговориИзбриши
  57. Kada god hodam po uglačanim kamenm pločnicima drevnih gradova, znam da hodam po nečijim tragovima, imam osećaj da sam i ja tu negde davno ostavila svoje, kao da nisam ni odlazila,
    još sam tu. :D

    ОдговориИзбриши
  58. Ahaaa...

    Vreme stoji, mi prolazimo.

    ОдговориИзбриши
  59. Vreme stoji, mi se vracamo.
    Upadamo u ponovljene greske, i trudimo se da ih ispravimo.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Navika je najveca prepreka.

      Избриши
    2. Neku grešku ispravimo, a neka navika iskrivi nas.
      Ali, dogod se trudimo, napredujemo.

      Избриши
  60. Prevrnu se kalendar.
    Prođe i Krstitelj.
    Ne javi se niko, ni sa ovog ni sa onog sveta.
    Ni Čovek, ni Bog.
    Ni Deda.

    Gde sad da sletim? :D

    ОдговориИзбриши
  61. Da nije zaturio pisaljku, pa je traži, traži i ne može nigde da je nađe? :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Pre će biti da se Četvorocifreni dohvatio nekog alata,
      pa izumeva izume za spas čovečanstva. :*

      Избриши
    2. Čovečanstvo je pre svega gladno dobre duševne hrane.

      Избриши
    3. Ne znam za čovečanstvo, ali ja crkoh od gladi. :D

      Избриши
  62. https://youtu.be/SrmZNuoOhMk
    :*

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Da, treba na vreme reprogramirati um, blokirati ga i sve prepustiti srcu. :zag: :* :heart:

      Избриши
  63. Ne, nije ovo noćna mora pa da se trgnem, odahnem, okrenem na drugu stranu i nastavim da spavam.
    Ovo je naš život, košmar koji traje, iz njega nema buđenja sve do konačnog sna.

    Ovaj Minotaur je živ, gadan i alav, tamani nas i našu decu, dočekaće i onu još nerođenu.
    A Tezeja nema pa nema.

    Da mi je sad ona kućica na drvetu, da se popnem i više ne silazim, da nikad ne porastem.

    A da mi nije ovog mesta, pukla bih.
    Ko luftbalon.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Porasla si, ali s drveta sišla nisi.
      Niko nije.

      Sapijens je još u pelenama, usran, neartikulisan, grabi tuđe, razbija, besni, dreči.
      Biiće nagona i suprotno očekivanjima, protokom vremena sve je dalje od razuma, ali i od uspravnog hoda.

      Избриши