Cvece me ne voli, gusi me.
Ne znam puno o cvecu, i nista o snovima. Cvece je simbol zivota i plodnosti. Lepota i radost stvaranja novog zivota.
Cvet daje ono sto ti njemu dajes.
Ako ga zalivas zutom kiselinom, izrasce zuto i kiselo. Ako ga drzis u mraku i ne zalivas, imace dugacko stablo bez listova, i tek poneki cvet, da pokaze svetu da je vredno postojanja.
Ako ga zalivas crnim, izrasce otrovno.
Cvece lici na nas. Mi licimo na ono cime se zalivamo: ljubavlju, mrznjom, nadom, zeljom, lepotom...
Pohlepom kao puzavica. Svetlom kao suncokret. Tajnom, kao orhideja. Pesmom, kao magnolija.
Svetoscu, kao tamaris. Naivnoscu i radoscu kao maslacak.
Zato ja volim cvece. Jednom cu dozvoliti da udje u mene i slobodno raste. Bice to divlji cvet.
Ali ne jos, jos uvek sam otrovan. I bicu,.sve dok ne skupim dovoljno pameti da se pomirim sa zemljom.
Pomiri se sa sobom, ne sa zemljom.
ОдговориИзбришиZemlji je svejedn ko si i kakav si.
Zemlja nas trpi i prima sve odreda, kakvi smo da smo
I na kraju dopušta da iz nas nešto izraste.
A šta će to biti?
Možeš da misliš da to zavisi od tebe, od tvoje duše, od tvojih zasluga.
Tada bi se konačno saznalo ko je kakav bio.
Bilo bi lepo da je tako, a možda ipak jeste?
Na tim mestima obično izraste trnje, čičak, kopriva, bezimeni korov...
Retko nikne zova, divlja ruža, bosiljak, božur...
A ako o cveću znaš tako mnogo i voliš ga, to samo znači da je ono već odavno ušlo u tebe i raste u tebi, bez tvoje dozvole.
Isto kao ljubav, ni ljubav nikada ne traži dozvolu.
Zato ne vredi da ih plašiš svojim otrovom.
Uostalom prava mera pravog otrova često je jedini lek.
A uz ovu besnu, ogorčenu muziku najverovatnije može da opstane samo kaktus.
Ali i kaktus ima svoju neobičnu lepotu i izdržljiv je, nezavisan i ono što je najbolje od svega - procvetaće kad tad.
I to onda kada si već izgubio nadu.
Cvet retke lepote, kao zvezda, usamljen u sred trnja - čudo!
Podseća me na nekoga.
Na Hakima?
....