четвртак, 2. октобар 2014.

Psihopata

Kada nekome ucinis nazao,
Ili vidis coveka u nevolji,
Mozes osetiti tugu, nemoc, bes. Mozes osetiti srecu i lagati sebe da si srecan jer nisi na njegovom mestu.
Mozes osetiti glad, strah, ishalucinirati mirise i boje, pozeleti da pridjes… Da pomognes.  
Ili da zgazis.
To samo znaci da si covek, iznutra topao, ziv i pun sokova. Nalik svom dedi, Adamu, prvom smrtnom coveku, bozjem najboljem crtezu na zemlji nacrtanom.
Zapisano je da je matori tada crtao sebe.

Ali, ako si povredio, udario, uvredio, i nista od ovoga ne osecas, robot si. Robot stvoren od srafova, bez umeca da ista promeni, bez izgleda da u srafove uvede ljudski ritam i ljudsku toplinu, nemir, zelju. 
Osudjen - vecan kao svaka reciklirajuca sprava - bez nade da ces ikada postati nesto osim toga.
A mozda uopste nisi rodjen kao robot, nego si se srafovima hranio i u glavu ih gurao, i jednoga dana samo prestao da budes covek. Nikada zaista nisi postao pravi robot, nalik osudjenicima kojima si okruzen, kojima sluzis. 
Oni to znaju.

1 коментар:

  1. A šta ako psihopata nije samo izrod, greška Prirode?
    Šta ako je to tajni njen naum da jednoga dana oslobodi Planetu od tog samoživog
    ljudskog stvora?
    Mutant, izprogramiran da se u budućnosti obračuna sa svojom vrstom?
    Taj što je toliko puta u istoriji to pokušavao?
    Nemilosrdan, bezosećajan, lišen morala i vere u Boga.
    Čovek - krokodil.
    Nečovek.
    Kanibal.

    Ali istina je da među psihopatama rušiteljima koji su ispisali najcrnje stranice istorije
    postoje i neki drugi - moćni stvaraoci.
    Zadužili su ljudski rod.
    A možda i oni imaju svoju tajnu misiju i ostvariće je kad dođe vreme?
    Možda će oni podići čoveka iz blata i stvoriti - novog čoveka?

    Zar ovo nije poznata priča o đavolu i anđelu?

    A?

    ОдговориИзбриши