"U trenutku kada nemamo slobodne medije sve se može desiti.
Totalitarizam i svaku moguću vrstu diktature čini mogućim to da ljudi prestaju da budu informisani.
Kako možete imati mišljenje o nečemu ako niste informisani?
Ako vas svako stalno laže, posledica nije ta da verujete lažima, već da, zapravo, niko više ne veruje ni u šta.
I narod koji više ničemu ne veruje ne može da se odluči. Njemu nije uskraćen kapacitet za bilo kakvu akciju, nego i kapacitet da misli i sudi, a sa takvim narodom možete da radite šta hoćete."
Hana Arent
"Svaki put kada vidimo neku nepravdu a ne reagujemo na nju, treniramo mozak da bude popustljiv pred zlom.
I jednog trenutka više nismo upotrebljiva bića koja imaju pravo da reaguju, jer smo se izdresirali da ne reagujemo na nepravdu."
Asanž.
Kada država ne omogući svojim građanima osećaj slobode i odlučivanja, kada građani osete nemogućnost da utiču na svoju sudbinu, tada građani silom i sa ulice ruše vladu, pokušavajući da vrate osećaj slobode.
Jedina sloboda koju su prošlim rušenjem dobili je sloboda da u parku slobodno viću da su nezadovoljni, obespravljeni, gladni i poniženi.
A bes, poslednja odbrana svesti, ostaje jedina brana i lek protiv apatije, letargije, katatonije, duhovne smrti.
Nekada su na ulici ljude tukli, danas ih kupuju. Kupljeni ne shvataju da su tim činom prestali da budu ljudi, jer su postali roba koja se kupuje i kojom se trguje.
Svaka roba se, kada prestane potreba za njom, baca na deponiju.