Iznenađujuće puno ljudi provodi živote u ustajaloj vodi.
Većina njih svakog jutra vezuje omču od kravate, i stavlja na omču kap old spajsa, da sakrije smrad.
Sakrije, ali ne i ukloni.
Kada padne mrak, oni se ponovo pretvaraju u ogre i vraćaju u svoje močvare.
Možda i žele nešto da promene, ali ne umeju sami.
Njihova pobuna u močvari bi ostala neprimećena, jer niko ne obraća pažnju na jezive krike koji noću dolaze sa dna.
Pobuna danju, pobuna protiv kravate, protiv omče, će uvek biti pogrešno protumačena, kao pobuna protiv svetla.
Zatim surovo kažnjena.
Zato se mnogi ljudi osamljuju, pokušavajući da se, svaki u svojoj močvari, sakriju od pogleda.
Izbegavaju kontakte sa drugim ljudima, guraju ih od sebe, da bi ih od ustajalog zaštitili.
Teranje ljudi iz močvare znači uzimati im zaštitu na koju su navikli. Braniće močvaru.
Ostaje jedno sredstvo za isterivanje ljudi iz smrdljivih močvara i pećina: istina.
Otrovna je, boli, pa će ljudi bežati.
Treba im je davati u neograničenim količinama, svakoga dana i sata, dok im ne pozli.
Tada će mnogi odbaciti smrad žabokrečine, i miris old spajsa na omči. Jer, neće im više biti potrebni.
Odrastanje ne znači ulazak u patike broj 43.
Odrastanje znači naći svoje mesto.
I prihvatiti.
"Tek kada nestane velika ideja o besmrtnosti, ljudi ce zavoleti Zemlju, i zivot na Zemlji neiskazano.
Volece jedan drugog. Radice jedan za drugog. Milovace se kao deca.
I nece se toga stideti." -Fjodor
Većina njih svakog jutra vezuje omču od kravate, i stavlja na omču kap old spajsa, da sakrije smrad.
Sakrije, ali ne i ukloni.
Kada padne mrak, oni se ponovo pretvaraju u ogre i vraćaju u svoje močvare.
Možda i žele nešto da promene, ali ne umeju sami.
Njihova pobuna u močvari bi ostala neprimećena, jer niko ne obraća pažnju na jezive krike koji noću dolaze sa dna.
Pobuna danju, pobuna protiv kravate, protiv omče, će uvek biti pogrešno protumačena, kao pobuna protiv svetla.
Zatim surovo kažnjena.
Zato se mnogi ljudi osamljuju, pokušavajući da se, svaki u svojoj močvari, sakriju od pogleda.
Izbegavaju kontakte sa drugim ljudima, guraju ih od sebe, da bi ih od ustajalog zaštitili.
Teranje ljudi iz močvare znači uzimati im zaštitu na koju su navikli. Braniće močvaru.
Ostaje jedno sredstvo za isterivanje ljudi iz smrdljivih močvara i pećina: istina.
Otrovna je, boli, pa će ljudi bežati.
Treba im je davati u neograničenim količinama, svakoga dana i sata, dok im ne pozli.
Tada će mnogi odbaciti smrad žabokrečine, i miris old spajsa na omči. Jer, neće im više biti potrebni.
Odrastanje ne znači ulazak u patike broj 43.
Odrastanje znači naći svoje mesto.
I prihvatiti.
"Tek kada nestane velika ideja o besmrtnosti, ljudi ce zavoleti Zemlju, i zivot na Zemlji neiskazano.
Volece jedan drugog. Radice jedan za drugog. Milovace se kao deca.
I nece se toga stideti." -Fjodor
Cudo covek bi rekao da ne umes da pricas uzivo. :)
ОдговориИзбриши:)
ОдговориИзбришиDa bi jedan covek pricao, drugi covek bi trebalo da slusa.
Kljucna rec je covek.
Kada se ujutro probudim i ugledam sav taj namrgođen ogorčen ljutit svet... svet pun besa mržnje i otrova... protiv svih i protiv svega...i protiv svojih najbližih...
ОдговориИзбришиPrvo se upitam zašto... zar ne može drugačije ?
A onda samo odmahnem.
Znam sve odgovore na sva ta stara i zastarela pitanja.
I odem na reku.
Tamo gde ja idem nema nikoga.
I ne treba da ima.
I poželim da se i ja preobrazim.
Da se učaurim kao svilena buba i tako ostanem u čauri, da nikada ne izađem.
I da od nikog postanem ništa.
Na Preobraženje se sve menja - zemlja, vazduh, voda.
ОдговориИзбришиTo je tačno, provereno je toliko puta.
Jedino se ljudi ne menjaju.
Ljudi ostaju uvek isti.
Šteta.
Tu ideju o besmrtnosti uporno gaje baš te sitne duše
ОдговориИзбришиkoje ne znaju šta će ni sa ovim svojim životom, ni sa sobom.
Teško je zamisliti i besmrtnu ljubav.
A tek mržnju?
Ljudi će zavoleti i Zemlju i jedni druge tek ako postanu neki novi ljudi.
ОдговориИзбришиDa, i kada nauče da se stide sebe.
Ne odrastaju samo deca.
ОдговориИзбришиČovek odrasta dok je živ i menja se.
Jedino mu ostaje isti broj cipela.
Da.
ОдговориИзбришиNovi ljudi, oni koji sada dolaze, rasli su bez stida.
Stitili su ih, i roditelji i sistem, i uz osmeh odobravali svaku njihovu glupost.
Kada nestane stid, svet ce postati jedan veliki debil.
Ja sam na strani onih koji dolaze.
ОдговориИзбриши:)
'Sve sto raste, htelo bi da raste
ОдговориИзбришиNeka raste i treba da raste.
Sve sto cveta, htelo bi da cveta
Neka cveta i treba da cveta.'
:)
A sta kazes za Mitra i njegove lose navike?
ОдговориИзбришиNeka raste i neka cveta. :)
ОдговориИзбришиŠta znaš, možda se desi čudo?
ОдговориИзбришиPoljubuš debila, a on se pretvori u princezu?
A ako si baš grdan baksuz ipak samo u žabu?
Preuzmi rizik :):):)
Ili samo zanemi?
ОдговориИзбришиI to bi bilo dosta za preobražaj :)
Oženi gluvonemu i bićete srećni oboje.
ИзбришиI bez preobražavanja ;)
Izgleda nemoguće, ali to se uvek desi.
ОдговориИзбришиLjubav se tako lako pretvori u mržnju.
Najteže je menjati svoj život.
ОдговориИзбришиKada se uglaviš samo nastaviš da teraš, onako po inerciji, iako znaš da je to slepi kolosek.
Nije loše u mulju na dnu močvare, meko je i udobno i ima crva.
ОдговориИзбришиŠta ti više treba?
Utešno je što među onima koji dolaze ima mnogo više pristojnih i obrazovanih.
ОдговориИзбришиKrelci iz pinkeraja su neki drugi svet, pardon, polusvet. :)
Disanje
ОдговориИзбришиDođi ovamo, saslušaj me, dečko,
Reći ću ti istoriju čovečanstva.
U početku nije bilo ničega,
u početku je bio mir.
Priroda je postojala bez cilja.
Onda je sleteo čovek
u svojim ogromnim čizmama,
Udarcem je tražio poštovanje,
Počeo je da crta jednosmerne puteve
Na travnjake je postavio znake
Sve je stavio pod kontrolu,
pripitomljavao i upravljao.
I kada svet krene unazad,
neće se predomisliti ni vratiti,
i pustinju je zagadio.
Moraš da dišes, u pravu si,
Nećeš umreti od smeha, u pravu si.
Za nekoliko godina ćemo jesti listove,
I vaši unuci će se roditi
sa samo jednim okom u sredini čela,
oni će vas pitati:
Zašto imaš dva, izgledaš kao budala.
Pitaće vas zašto ste dozvolili da se desi ovo?
Branićeš se i govoriti tiho,
da to nije tvoja krivica, to je greška predaka,
Ali neće biti nikoga da u to poveruje.
Pričaćeš o vremenu kada si mogao
jesti voće sto je ležalo na livadi,
Šume su bile pune životinja
U rano proleće, ptice se vraćale.
Moraš da dišes, u pravu si,
Nećeš umreti od smeha, u pravu si.
Moras da dišes, jer sutra neće biti bolje
Nećeš umreti od smeha, u pravu si.
Najgora stvar u vezi ove priče je
da smo robovi, i ubice na neki način,
više nismo u stanju da pogledamo drveće
bez krivice.
Otpali od vere, cela nesreća.
Pa vidiš, ovo je priča o ljudskom biću,
nije lepa, i znam gde završava
Niste rođeni u kupusu, nego ste izašli
iz rupe
a rupe ostavili djubretu.
Moras da dišes, u pravu si,
Nećeš umreti od smeha, u pravu si.
Moras da dišes, jer sutra nece biti bolje
Nećeš umreti od smeha, u pravu si.
Moraš da dišeš...
Mickey 3D - respire