Časni ljudi

Priča propali opozicionar da su u ogromnoj većini časni policajci,
da postoje časne sudije, časni tamničari, časni makroi,
časni batinaši i časni mafijaši, časni navijači, 
časni dželati, časni poreznici, časni popovi,
časni političari, časni udbaši...
da postoje časni carinici.

Nevolja je što tim časnim ljudima
gotovo zanemarljiva, ali svima vidljiva manjina, uporno i zlonamerno kalja ugled, pa neuki posmatrači - prost narod - ne prepoznaju vrlinosti i toplu ljudskost časne većine.

Kratkovid i lakoveran narod vazda bre gleda koga če da okalja i upropasti,
i ponavlja kako su svi isti,
kako su štetočine i gamad po sortama podeljeni, ali na istom zadatku.

Lekar sa empatijom će brzo postati pacijent.
Pošten prodavac osiguranja će završiti neosiguran.
Kamatar koji ima savest će dugovati kamatu.
Zatvorski čuvar koji ne voli da bije će postati zatvorenik.
Ko oseća mirise neće postati zubar.
Divlji taksista je pleonazam.

Kažu da je za svako zanimanje potrebno posedovati neku osobinu,
a meni se čini da izbor zanimanja određuje upravo nedostatak neke ljudske osobine.
Sakatost u nešto.

Prvo će ubiti pse

Priča mi provalnik:
Kada uđem u kuću tajkuna moram prvo da ubijem psa.
Pas verno čuva one protiv kojih sam krenuo.

Neko pretvara Srbiju u mesečevu površinu. Gradi puteve do rudnika i prodaje dozvole za rudarenje.
Razasut, trovan i raseljen narod će morati da ih zaustavi.
Da se odbrani. 
Pobunom, silom, nasiljem. Oružjem. Terorizmom.

A kad narod krene na njih, prvo će pobiti pse.

I bi dan, i bi noć...

Strani plaćenik

Suverena država je ona koja na svojoj teritoriji može da radi ono što ona želi,
i kada to ona želi.
Suveren čovek, a reč suveren dolazi od reči vladar, upravlja i vlada nad sobom,
ali i nad svojim imanjem.
Suveren ne radi za platu, nego za dobit.
Suveren ne prima platu, suveren deli plate.

Po ustavu, nosioci suvereniteta države su njeni građani.
Ali ti građani, skoro vek unazad, nisu suvereni. Ni nad čim ne vladaju. Čak ni nad svojim porodicama. Čak ni nad svojim vremenom. Ili čak telom, po zakonu su dobrovoljni davaoci organa.

Nemaju imanja ni radnike koje plaćaju. Preselili su se u gradove, košnice, mravinjake.
Čekaju da im neko da platu, posao, regres, sto evra, povoljan kredit i karticu.
Postali su dužni, i dok ne otplate dug moraju da izvršavaju naređenja.
Vremenom dug raste (zato se zove dug), i bivši suvereni upadaju u dužničko ropstvo.

Ko je onda suveren? 
Građani su postali plaćena publika, plaćeni glasači, plaćeni vojnici, plaćene sudije, policija.
Plaćeni glumci koji glume suverenost.
Njima upravljaju kravataši - plaćeni neradnici koje plaćaju plaćeni radnici.

Ko sve njih plaća? Strane države i strani fondovi, koji jednako nisu suvereni nego su plaćeni da upravljaju tuđim novcem.
Kako se zove onaj koga plaćaju stranci? Strani plaćenik.
A kako se zove država koju plaćaju stranci? Strani plaćenik. 

Država je postala strani plaćenik.

Stalker

Osam minuta energija Sunca kasni. Osam akademskih minuta vreme kasni.

Naučno otkriće je podudaranje uma i stvarnosti.
Poklapanje misaone slike i stvarnosti.

Do njega se ne dolazi učenjem, nego otvaranjem uvida prema nepoznatom.

To bez hrabrosti ne biva.

Uvek sam znao da sam stalker.

Proizvodnja privida

Nekada su vlasti govorile: 
Kada uspemo, ako mi budemo pametni a vi vredni, jednog dana ćemo jesti zlatnim kašikama.

Sada govore: vaše kašike su zlatne. Ne verujte svojim očima; ako vam ne izgledaju zlatne znači da pogrešno vidite. Verujte nama umesto svojim očima.

Dobar čovek ne može da dozvoli sebi da bude vođen. Ni od velikih sila, ni od političara, ni od obećanja. Dobar čovek taj izbor nema.

Škola je važna ako deca uče korisne stvari. Ako uče nekorisne tada nije.
Nekada je škola učila zanatima, pismenosti, filozofiji, vrlinama. Onda je došao kapitalizam, moderno robovlasništvo. Pojavila se potreba za uniformisanjem izgleda, ponašanja, znanja. Društvo klonova je ideal totalitarnog društva.
Kada su shvatili da je nemoguće napraviti da svi jednako znaju, odlučili su da naprave da svi jednako ne znaju.
Da se slobodni ljudi ne bi ujedinili u stavu "neko nas sistematski jastuči u mozak" uvedena je konkurencija. Konkurencija sprečava udruživanje ljudi predstavljajući jedne drugima kao opasnost, pretnju. I kada dostignu svest da razumeju manipulaciju, ljudi ne uspevaju da spreče najjači adut - strah od drugog, od konkurencije.
Revolucija nije rešenje jer menja pravila ali ne i ljude. Ljude mogu promenii kućno vaspitanje, mlade crkve, učenje o zdravom životu, o ljubavi i pomaganju, pa i knjiga koja sklanja fokus malog čoveka sa potrošačkog na duhovno.
Loša škola je važna globalnom nacizmu, dobra škola uči ljude da budu dobri.

Pobuni se, uvek. Bez obzira na ishod. Makar završio u lancima. Jedini način da se osećaš kao čovek.

Mi menjamo dan za noć

Ako očekuješ pomoć od partije, organizacije i vođe, bog se neće mešati.
Ako očekuješ da te spasi Putin, Bajden i neki sličan Kurc, bog će se skloniti i neće se mešati.
Ako se uzdaš u sportske šampione, nacionalni ponos, bog će se skloniti.
Ako očekuješ da te spase ekonomski tigar i strani investitori, bog će ćutati.
Ako očekuješ da će da te spase Struka i preventivne mere, bog se neće mešati.
Ako se uzdaš u svoju snagu, mišiće i bogatstvo, bog to neće sprečiti.
Ako se uzdaš u vojsku, našu ili njihovu, bog će dozvoliti i neće se mešati.
Ako se uzdaš u mantije, litije, ikone i vodicu, bog se ni tu neće umešati.
Ako se uzdaš u znanje i intelekt, veliki prasak i vanzemaljce, bog će se tiho skloniti.
Ako veruješ u izuzetnost rase, nacije, partije, kluba... bog neće intervenisati.

Ako se uzdaš u boga i obratiš mu se na "ti", kao prijatelju, pitaće te kako može pomoći.
Jer prijatelj se ne odbija, a naročito kada je u potrebi.
Bog je veran i kada čovek nije.
Naročito kad čovek nije.

Ako se obratiš nekome koga voliš, nekome ko te voli, dočekaće te raširenih ruku.
Samo je ljubav veća od boga.
I nas, i njega, stvorila je ljubav.

Razmagnetisali smo se

Nekada su ljudi sa ovih prostora na pogrešnu reč potezali oružje,
na državni pritisak odlazili u hajduke,
ginuli u borbama, jer je borba veća od čoveka,
prihvatali žrtvu zarad pobede.
Pobeda je uvek donosila slobodu.

Razmagnetisali smo se.

Reči su ostale zaglavljene u pesmama koje niko ne pamti
i knjigama koje niko ne čita.
Mir, stabilnost, magarac, su novi bogovi.
Razmagnetisali smo se.
Zaboravili da je mir privilegija snažnih, a stabilnost vrednih.
Uzdamo se u magarca.
Kad dođe zaborav magarac dobije glavnu ulogu.

Razmagnetisani čekamo da nam neko da platu,
zaštitu, sigurnost, granice. 
Ekologiju. Puteve i zajmove. Sto evra pride.
Da neko drugi za nas osvoji Kosovo.

Razmagnetisali smo se i od crkve. Od morala, svetaca, praznika.
Crkve su nekada bile dobri ljudi, braća. Nikada zgrade.
Tržni centri su novosagrađene crkve, mek nudi pričest, starbaks krv boga, hm i zara ikone.
Plastična kartica bog.
"Uzdam se u Vučića".
Razmagnetisali smo se.

Gugl će, koliko vidim, ubrzo zatvoriti i ovo mesto. Suvišno mu je.
Ali mene neće, uporno puštam struju kroz kalemove i širim magnetno polje.
Namagnetisan sam, oštro odbijam i snažno privlačim.
Ne uklapam se u razmagnetisan prosek.
Hvala bogovima na tome. I vama :-*