Posmatrac

Muzika koju smo slusali u mladosti je snazno odredila smer i put.
Imam dovoljno godina da primetim razliku izmedju danasnje muzike i smera kretanja
i nekadasnje.
Ne verujem da je neka generacija zbog toga bolja ili losija,
ali je razlika ocigledna.

Detinjstvo nije proslo, nestalo. Sakrilo se u meni, postoji, zivi, utice i menja stvarnost koju opazam i zivim.
Vecina to ne vidi jer retko ili nikada gledaju unutra - nametnuti i nauceni strahovi su im zakovali poglede za spoljni svet.
Sto su blizi razumevanju spoljnog sveta i modernosti
dalje su od onoga ko posmatra.

Posmatrac menja stvarnost.

Socijalna distanca

Ljudi su društvena bića.
Fizička distanca umanjuje mogućnost prenošenja zaraze.
Socijalna distanca razdvaja ljude.
Čovek može biti sam sa sobom samo onda kada je sa drugima.
Bez drugih čovek je i za sebe izgubljen.
Svaka, pa i najmanja grupa ljudi, među kojima prebiva bog, naziva se vojskom.
Ta vojska ne gleda u protivnika, njegovu brojnost, njegovu snagu.
Ta vojska gleda u sebe.

Bog je odvojio svetlo od tame. Tamni svetlima ne mogu prići.
Među svetlima postoje uplašeni. Usta govore ono što je u umu. I kada krenu priče "gotovo je, propalo je, uništiće nas", to  je prelazak na tamnu stranu, na stranu gde vlada strah.
Pesmom se razbija strah. Sklanjanjem pogleda sa tame i gledanjem u ono što je svetlo i dobro.

Treba se socijalno distancirati od tamnih, potčinjenih, kupljenih, zlih.
Uplašene treba ohrabriti. pomoći im, ponuditi nadu. Ako poveruju biće spaseni, izaći će iz tame.

Hodam. Nikada nisam stao.
Možda sam jednom, nekada, nekako, video kraj tog filma,
ali me kraj ni na šta ne obavezuje, niti na bilo koji način menja moje korake.
Možda nekakve krize i pandemije izmiču našoj kontroli,
ali moj život je samo moj. Njime ja upravljam.
Ne upravljam svetskim tokovima, zaverama, pandemijama,
upravljam samo svojim putem.
Pružam otpor.
Hodam.

Izbor

Izbor je poslednja ljudska osobina.
Poslednja odbrana.
Ispod toga nema čoveka.
Kada se odrekne izbora čovek prestaje da bude čovek i postaje nečiji kusur.
Roba.

Jedan od nas

Ljubisav Đokić, Džo Bagerista

Slava velikom čoveku.

Konfučije

Kada je ološ na vlasti plemenitom čoveku je dužnost da se ne meša u vlast.
Kada je vladar dobar, onda je svakom plemenitom čoveku obaveza da bude deo vlasti.

Trebalo je da kupite respiratore a ne suzavac

Majmunčine nesposobne.

I kerovi dišu

Stvarni vladar Srbije, znojava Zguzana

Braca

Kolonijalni Upravnik Srbije

Braca

Svojta

Rođaci

Svojta

Svojta

Planeta majmuna

Majmun ko majmun, piroman u uniformi.

Isplivaće snimci kako je palio policijska vozila.

Nije Kaligula nesrećan zato što ga ne vole,
nesrećan je zato što ga se ne plaše.
Frustriran. Zato hvali Murata.
To zavredjuje terapiju.

Okružio se čoporom majmuna jer se ne može vladati boljima od sebe.
A onda se zaključao.
Iznutra.
Deca ga gledaju, neki se smeju a neki ga žale.
A on odande puca.

Puca kurrac i nama za njega. Neko će na kraju povući vodu.