понедељак, 17. фебруар 2020.

Glup I

Pesnik, kao i slikar, lako može da pokvari i odlične ljude.
On se dodvorava i ugađa neumnom delu duše, onom što za iste stvari čas misli da su male, čas da su velike, i izmišlja stvari koje su od istine veoma daleko.
Umni deo duše često popušta u svom nadzoru nad onim plačljivim delom. Tada um, više ne smatrajući to nedostojnim, dozvoljava predavanje celog tela tuzi, i, čak, uživanje u njoj. On gaji i zaliva ono što bi trebalo da se osuši, određuje sluge za gospodare, čineći nas gorim i nesrećnijim.
Slikar crta stolara i ostale radnike a da se pri tom uopšte ne razume u njihovu veštinu. Ali ako je slikar dobar, on će stolarevom slikom koju izdaleka pokazuje moći da prevari decu i nerazumne ljude.
Možda je ta prevara ceo cilj slikarevog života, a možda je to jedino što ume da radi.
On će se uvek više truditi da sebe predstavi kao predmet obožavanja, nego heroje koje slika.
Kada bi bio sposoban da, stvarajući imitaciju života, čini ljude boljima, imao bi makar sledbenike.
Samo napola svestan, on sebe obavija tajnama i ogradama, krijući prazninu, prašinu, krijući sebe, unakaženu sliku svojih želja, izbliza sliku Dorijana Greja.
Ista stvar ne izgleda isto ako je posmatramo iz daljine ili izbliza.
Isti predmeti izgledaju i krivi i pravi onima koji ih gledaju kada su u vodi i kada su izvan vode.
O istim stvarima u isto vreme nije moguće misliti suprotno.
Sve to upućuje na konfuziju u svačijoj duši. Tom slabošću ljudske prirode koristi se slikar, koji ne odustaje ni od jednog sredstva opsene.
Ljudi misle da su srećni ili nesrećni, a u svim tim slučajevima su tužni ili radosni.
Nekada sam samo verovao da anđeli postoje. Da nas iz daljine posmatraju, blagonaklono, ne uznemiravajući nas čak ni svojim direktnim prisustvom.
Ta izmišljena bića bi umela iz daljine da vide naše tajne i strahove, ma koliko ih mi skrivali. Strahovi su tada postajali manji, a tajne vrednije.
Velikim krilima bi ublažili svaki naš pad. Pesmom i poljupcem bi slavili naše uspehe.
Sada sam odrastao, i sada više ne verujem nego znam. Ali i anđeli, izgleda, odrastaju. Zbog sebičnosti nikada se nisam pitao imaju li oni svoje potrebe, želje, strahove, ljubavi_
Kako usrećiti jednog običnog anđela? Jer, kada bih to znao, sigurno bih uspeo i tako postao anđeo anđelu, takoreći ista vrsta. Onda bismo, možda, mogli da se vidimo, popijemo kafu ili štagod anđeli piju, dodirnemo krilima... nevidljivi za običan svet. Verovatno bi nas samo deca videla, a svi znaju da deca umeju da čuvaju dobre tajne.
Besmrtna stvar je jedino vredna truda.
Da li je besmrtna pesma, slika, um, volja, bliskost, ljubav, duša, ili nešto što ni anđeli nemaju?
Onaj deo duše koji po svojoj prirodi traži takvu hranu koju pesnici stvaraju, da svoju glad utoli, da se isplače i posle toga bude zadovoljan i veseo?
Ili samo onaj umni deo, koji nas uspravlja i negira emocije_
Šta nas čini ljudima?
Mislioci još uvek brižljivo traže uzrok svoje gladi.
Hvala velikom Platonu i mudrom Dučiću na iskrama.

недеља, 16. фебруар 2020.

Reči stalkera

"Neka se ostvari sve što je planirano.
Pusti neka poveruju.
Pusti neka se nasmeju svojim strastima.
Zato, jer to što nazivaju strašću nije duhovna energija već samo trenje između njihove duše i spoljašnjeg sveta.
I najvažnije, pusti neka veruju u sebe, neka ostanu bespomoćni, kao deca, jer slabost je velika stvar a sila je ništavna.
Kada se čovek rodi on je slab i lomljiv, a kada umire, jak je i čvrst.
Kada drvo raste nežno je i savitljivo, ali kada je suvo i tvrdo tada umire.
Tvrdoća i snaga su saputnici smrti.
Ranjivost i nejakost izraz su svežine postojanja.
Jer, nešto što je očvrsnulo nikada neće pobediti."



Književnik gleda nazad, u prošlost. Naučnik posmatra detalje.
Stalker vidi stvarnost kakva ona jeste.

петак, 14. фебруар 2020.

Muška magija

Kada si dečak, pogledom biraš samo lepe devojčice.
Kao stariji tinejdžer ložiš se na inteligentne.
U poznim dvadesetim tražiš dobru. Uz malo sreće ovo je jedini pravi trenutak za ženidbu.
U tridesetim voliš vrednu, radnu, ambicioznu, uspešnu.
U četrdesetim očekuješ od nje da ti bude iskreni prijatelj.

A onda se sve kao fatamorgana rasprši, nestane, a ti uhvatiš sebe da, kao onaj zaboravljeni dečak, ponovo tražiš lepotu.
Ali ovoga puta drugačiju lepotu, unutrašnju lepotu, lepotu duše. Sjaj koji ne nestaje.

I gle magije: ponovo si dečak.


четвртак, 13. фебруар 2020.

Osmeh

Na Zemlji jedva da ima dovoljno dolara da plate umetnost,
ali nema dovoljno dolara da plate jedan besplatan osmeh.
Osmeh se ne može kupiti dolarima.
Bogati ste.


понедељак, 10. фебруар 2020.

Vetar

Samo se krivci plaše, i oluje i sivog neba.
Bacam pesak protiv vetra a vetar ga vraća.
Sneg će pasti preko snega, kiša preko kiše,
samo se vetar ne suprotstavlja vetru.
Nevidljiv a drveće pred njim saginje glavu.
Visoko letimo, zbog malo vetra padamo.
Dok smo ostavljali svoje glasove iza sebe,
predavali ih vetru,
zvezde su počele da gore i stvorio se novi glas,
jači od vetra,
koji smo polako prepozavali kao svoj,
ovoga puta odlučan da spasi jedini život koji može da spasi.
Zmajevi ne lete sa vetrom nego protiv njega.
Tek kad kreneš protiv vetra saznaš svoju snagu.
Mi smo maslačak, u složenosti zaslepljeni
možemo videti kroz oči svakog čoveka
do početka vremena.
Sramota nikada nije lagala istini.
Mač starih bitaka, kruna starih kraljeva,
srećnih jednostavnih i tužnih stvari
glas vetra je glas naše sudbine.
Nisam znao da je svet tako mali
i da je vreme zauvek nebitno.

Vetar tera kapljice na prozor,
moja je poslednja,
čekam...

недеља, 5. јануар 2020.

Gorak gutljaj

Kako ćeš znati da si na dobrom putu?
Po osećaju mira. Na pogrešnom putu živi i nepravda i bes, ljutnja i zlo. Otkrivanjem svetlosti istovremeno otkrivamo sopstveni mrak.
Sistemu je potreban gotov proizvod. Identitet se ne može pretvoriti u proizvod. Tamo gde identitet nije negovan, ili čak ni rođen, postoji samo proizvod koji se lako može oblikovati.
Odreći se sebe, identiteta, u cilju normalizacije, jeste imperativ društva, očekivani model. Takva normalizacija je najnenormalnija stvar jer od originala pravi flekavu kopiju.

Volimo životinje zato što beslovesne ne pričaju. Volimo istomišljenike zato što ne pričaju različito. Ne suprotstavljaju se. To, iznenadiće se mnogi, nije ljubav, to je posedovanje.
"Neka bude svetlo" je direktno naređenje, zapovest. 

уторак, 17. децембар 2019.

Instinkti, navike, razum, intuicija.

"Ako razum negira intuiciju, ne rukovodi se njome, i opslužuje svoje instinkte - urođene i stečene - to je onda životinja.
Ako razum čoveka sluzi navikama i automatizmima, i takođe negira intuiciju, to je onda zombi.
Ako čovečiji razum vešto vlada navikama, automatizmima, instinktima, ali negira intuiciju, onda je to demon.
Čovek je čovek samo kada vlada instinktima i navikama, ali se u svom upravljanju rukovodi intuitivnom pronicljivošću, to jest savešću.
A savest svaki čovek ima."
Pametnima je zabranjeno da razmisljaju da ne bi povredjivali osecanja glupima. - Bulgakov.