Pun mesec

Tada, nocu, u sitne sate, racio popusta, a onaj intuitivni deo zivne. Vecina ljudi pre toga zaspi, i probudi se kada se racio probudi.
Mnogi nikada ne saznaju kakve tajne krije noc.

Novac

Daj čoveku vlast i videćeš kakav je... ako poživiš.
Daj čoveku novac, i sam će ti reći ko je.

1.
Kada pametan čovek dođe do novca, učiniće da taj novac radi za njega.
Kupiće alat, omogućiće vrednim ljudima da rade i stvaraju; uvećavaće i svoje i njihovo bogatstvo.
2.
Kada dobar čovek dođe do novca, učiniće da taj novac pomogne svima.
Možda će prvo kupiti hranu za sebe. Poželeće da podeli, pa će kupiti hranu i za bližnje. A onda će, možda, shvatiti da su svi dobri ljudi njegovi bližnji. Postaće onaj koji daje, instinski bogat. Takvima ni bogovi ni ljudi ne ostaju dužni.
3.
Kada budala dođe do novca, uništavaće sve oko sebe dok bude novca, i na kraju će uništiti sebe.
Kupiće strah, a odmah zatim i pušku, katance, kavez u kome će živeti. Stegnut kravatom, tesnim cipelama, skupim autom i tuđim ženama, pokušaće da kupi ljude, naklonost, prijateljstvo, ljubav. Nešto od toga nije na prodaju, a nesto se kupuje u malim paketićima, uz dnevno plaćanje.
"Ono što te ne ubije to te osakati."-St.
4.
Zao čovek? Ljudi se ne rađaju zli.
Pa to je ista ona budala sa novcem, od malopre.


Neko hranu, neko alat, neko pušku.

Šta biste vi kupili?
Možda već jeste?

Ni čovek ni magare se ne mogu kupiti.
Mogu se samo pripitomiti.

Objašnjenje

Zasto zene sve objasnjavaju ljubavlju?
Zapitam se ponekad da li se svet moze drugacije objasniti.
Nase medjusobno nerazumevanje nas tera da jedni drugima objasnjavamo, popustamo, da se ljutimo pa ljubimo, da se pratimo i grlimo...
Kada se prepoznamo, kada se razumemo, kada se slazemo, nestaje varnica, potrebe za davanjem.
Nerazumevanje i razlicitost su ono sto drzi svet u naponu.
Ne razumem zasto mi pise; i ne razumem zasto prvo trazim profil i reci, a svoje cesto ostavljam nezavrsene.
Cini se da nerazumevanje raste.
Ne razumem.
Ljudi koji se razumeju i u svemu slazu, moraju da se razidju, jer jedno drugom nemaju sta da daju. Jednaki su. Izmedju njih nista ne tece. Ni ljubav, ni strah, ni mrznja, ni zelja, uzbudjenje, neizvesnost...
Nista.

Ljude koji se medjusobno ne razumeju, drugome privlaci ono sto oni nemaju. Ono sto im nedostaje. Ono sto zele. Ono od cega strahuju. Ono sto ne poznaju. Zelja za novim, razlicitim.
Nerazumevanje je dovoljan razlog da se sastanu i razmene svoja vidjenja, svoje razlicitosti.
Ako zakljuce da se u svemu razumeju, postaju dosadni.
Ali,
ako postoji nerazumevanje, ulaze u klinc i ne pustaju dok se ne dogovore.

Zagonetka

Kada vezuješ, samo gleda gde i kako će pobeći.
Kada miluješ i hraniš, uvek se vraća. Ili čak ne želi da ode.

Imam već nekoliko mogućih rešenja:
Pas, konobar, cvrčak, hrčak...
Mada za konobara i cvrčka nisam sasvim siguran.

Postoji li još neko rešenje?

Reinkarnacija II

Reinkarnacija je realnost.
Ne umem da imenujem ono što vredi. Često pomislim da je to želja, ali shvatim ponekad da je ona samo potrebna, ali nije dovoljna.
Kad god sam pravio planove, neko se odozgo smejao. Nisu planovi za smrtnog čoveka. Zato sam sada dozvolio sebi da plutam i posmatram.
Možda ću već u sledećem životu početi da stvaram, ne znam.
Prošla inkarnacija se završila pre 7-8 godina. Do tada je u meni živeo sebični samoživi stvor, zbog koga me, sa punim pravom, i danas mrze.
Nije bio sposoban da stvara, nego samo da zgrće. Nije bio sposoban ni da mrzi, ni da voli.Od stalnog zgrtanja se ugušio i tako napravio mesto meni.
A samo deceniju pre njega u meni je živela jedna budala. Sa potencijalom, ali bez zrnca svesti o svom mestu u svetu.
Reinkarnacija je realnost.
Ono što je sigurno je da svaka nova inkarnacija, svako novo rođenje, svaka velika promena, donosi više svesti. Ta nas svest otežava i usporava, što opet donosi još svesti.
Kada sretnete svesnog čoveka, možete se kladiti da je već živeo.
Svestan čovek uvek traži mudrost, jer čista svest boli. Otud ja obilazim blogove. Nalazim veliku mudrost u miru, u odlukama koje se na kraju uvek pretvore u pitanja.
Ta mudrost čini da svest manje boli. Mudrost je anestezija, jednako kao glupost, ali nju tek retki umeju da koriste.

Ako umeš da uskladiš život sa svojim potrebama i društveno očekivanim obavezama, onda je tvoja duša prostrana kao nebo, i može da primi sve tvoje inkarnacije zajedno. To znači da se likovi u tebi međusobno ne ubijaju, nego čak slažu.
Mi sa sitnom i skučenom dušom uvek živimo jednu po jednu inkarnaciju. Da bi postali neko, moramo prvo prestati da budemo ono što smo bili. To prestajanje, ta smrt, menja malog čoveka.

U ovoj inkarnaciji sam najmanje budala. U prošlom životu sam živeo ne koristeći mozak, čak pokušavajući da ga sagorim.
Čovek je bog koji stvara sebe, malog čoveka. Ako stvoreni čovek dostigne stvaraoca u sebi, postaće večan.
Ali, da li je to ono što želi?
Da li je potrebna večnost da bi bio srećan?

Nosso lar

Tvoja odluka je tvoja osuda; tvoje rešetke, koje oko sebe ređaš, su tvoja kazna i tvoja nagrada.
Tvoj život.
Ne žuri.
Ne donosi odluke.
Polako.
Čini male stvari.
Male.
Poklone.
Znake pažnje.
Osmehe.
Poglede.
Mnogo više od toga ne možeš,
ali ne odustaj.
Čini svoje.
Zvoni, šalji, odnesi, ukradi.
Nažvrljaj.
Poljubi sa povodom.
Nadaj se. Poželi jako.
Znaće da je od tebe.
I kada grudva slomi prozor,
i kada na vratima čokolada,
kada pogleda
znaće da si ti
neko ko uvek voli.

Ko voli bilo kakve ljude, nikada nije zaista tužan.
Zato što je sposoban da voli.

Snaga ne povređuje nego štiti.
Ljubav ne povređuje nego hrani.
Glupost povređuje.

Ako sebi uskratiš ljubav, ostalo ti neće biti važno.
Ako sebi dozvoliš ljubav, sve ostalo će biti dobro.
Ali ako sebi dozvoliš ljubav, ne smeš da odbaciš sve ostalo. Ne smeš da odbaciš realnost, strahove, nade, zimu, ravnodušnost, mržnju... Sva sranja uz ljubav dobiju smisao. Zato sranja ne treba odbacivati. 

Bekstvo od slobode

Posao je svakodnevno izbegavanje zivota.
Zbog straha.
Isto kao jos sedam milijardi dusa,
propustamo stotinu ciljeva,
smisljajuci los izgovor da je samo jedan pravi.
Cilj nije van tebe. Cilj si ti.
Ostatak sveta ce se prilagoditi tebi tek kad prestanes da se plasis sveta.
Ne pretendujem da sam u pravu.
Ne pretendujem na istinu.
Mnogo toga ne vidim, jos vise ne umem.
Ovo je samo moje vidjenje.
Svaki covek vidi sebe.
Pitaj srecnog coveka da te opise, reci ce da si srecan.
Pitaj uplasenog, pitace te cega se plasis.
Pitaj glupog, smejace se tvojoj gluposti.
Pitaj nacitanog, divice se tvojoj elokvenciji.
Pitaj bildera, divice se tvojoj figuri.
Nikako me ne vredja.
Samo, iz ovog mog ugla nalazim da smo svi slicni.
Zato dobre guram, da se trgnu, odbace strah i prihvate zivot.
Na taj nacin i sebe hrabrim.

Govore psiholozi da mi ne uspevamo, do duboke starosti ili cak smrti, da pronadjemo sebe.

Zato sto ni ne trazimo sebe.

Trazimo Staniju, Pink, Ferari, vesti, selebriti traceve, muziku, anesteziju. I u tom trazenju nam prodje zivot.

Ovde zive samo uplaseni ljudi koji glume nekog drugog.

"Kad bogat poludi nazivaju ga umetnikom, ekscentrikom, boemom,
a kad siromah poludi gledaju ga kao budalu."