Zanat i umetnost

Ima pesnika koji se bave samo jednom temom. Celog života jašu na toj temi, i po njoj su poznati i popularni.

Postoje pesnici koji pričaju priču. Priča se sluša a ne pesnik, kao da on u tome nema ništa svoje. Unapred zadata tema, i boja i ideja, skoro kao školski zadatak. Talenat za rimu donekle popravlja stvar. Na kraju ipak zvuči banalno i plitko.

Dobri pesnici pevaju u metaforama. Ostavljaju reči nedorečenim i misli nezavršenima. Daju prostor i čitaocu i slušaocu da sam dopiše i otpeva nedostajuće.
Duboki ostavljaju neizgovoren glagol, predikat, radnju. Oni koji pokušavaju da se dopadnu izostavljaju subjekat, još češće objekat, da svako može da dopiše sebe. Uvek ih prate pozitivne kritike i oreol misterije, potreba da se stane na "za" ili "protiv" stranu. Onda oni koji su "za" ubeđuju suprotnu stranu da nisu razumeli neizgovoreno, smatrajući ih neznalicama.

Pesma lošeg pesnika je slika. Statična, završena. Za to je potreban najveći talenat: hrabrost. Te pesme volim.

Dolazak po svoje

Država je najveća sila na nekoj teritoriji.
Ne samo politički najjača. Politička snaga je samo izgovor za svaku drugu.
Šta je režim i šta je državni poredak? Ko ga menja i čime? Ko brani, ko sprečava promenu režima?

Kada organizovani kriminal postane najjača sila na nekoj teritoriji, da li je organizovani kriminal nova država?
Da li najjača sila isključuje sve druge sile?

Kada klovn uđe u dvorac, klovn ne postaje kralj, nego dvorac postaje cirkus.
Kada kriminal uđe u državu, država postaje kriminalna organizacija. Tada svako dođe po svoje. I Onaj.

Pročitah da čovek ima samo dva stanja:
Stres zbog posla, obaveza, kašnjenja, dugova, prečicu za infarkt,
i dosadu, koja vremenom postaje praznina, depresija.
Ali,
postoji i treće stanje: igra.
Čovek koji se igra je ponovo mlad.
Svaka stvar, svaki predmet, je igračka,
a svaki čovek učesnik u igri.
Dečaci koji se igraju klikerima, kad porastu (i ne odrastu) sudaraju neutrone i protone.
Ili fudbal, veliku strast.
Lastiš i barbike stvaraju dizajnerke, doktorke, vaspitačice...
Neko mora ponovo da uči igru.
Neki nismo zaboravili.
Za igru je, jednako kao za ljubav, potrebno dvoje.