Čovek od pet minuta

Svet je napravljen po meri loših ljudi.

Dobri svakodnevno ćute i trpe udarce.
Uvrede, saplitanja, pljuvanja.
Puni vere čekaju svojih pet minuta.
Trpe.
Nadaju se. Čekaju.

A onda dođe obećano vreme.
Dobri ljudi postanu "vlast".
I umesto da i tih pet minuta budu jednako dobri,
kao što su oduvek bili,
pretvaraju se u dželate.
Zle. Osvetoljubive. Batinaše reketaše.
Želja da isprave nepravdu učinila je da je baš oni stvaraju.
Udaraju. Vređaju. Sapliću.

Koga?

Dobre.
One koji strpljivo čekaju svojih pet minuta.

Manje je zlo trpeti nepravdu nego je činiti. 
Da li je trebalo skrenuti kod Albukerkija levo?

Sartr

Novinar: -Gospodine Sartr, molim Vas da definišete junaka našeg vremena.
Žan Pol Sartr: -To je čovek u bekstvu.

Predaja neprijatelju i predaja vođi je jednako predaja.
Predaja ženi je jedina pobeda. 

20 000

pregleda pod morem.
Ne.
Samo pregleda.
Neko voli da cita vase reci.
Iznenadjeni ste?
Neko vas, mozda, voli?
Da li znate da kada ovde napisete nesto, to procita puno ljudi.
Bas puno.
U pocetku, dok sam bez vas pisao,
bilo je dvocifreno pregleda.
A onda ste vi dosli da komentarisete.
Vasi komentari su izazvali buru.
Uzburkali ste neko more.
20000 pregleda pod morem.
Za licni blog to je puno.
Nemam ja odgovore, samo pitanja.
Vi ste tu zato sto volite pitanja.
Publika raste,
zato sto vi imate odgovore.
Vas razgovor sa mnom je javan.
Iz nekog razloga, vase reci citiraju i na fejsbuku.
Dobre reci koje pisete.

Hvala vam.

Sve je teze naci normalne,
neisfolirane,
nepreplasene ljude.
Obicne, male, mekane i slabe ljude.
Bez stita. I bez maca.
Onakve kakve su bogovi stvarali.
Svi danas pokusavaju da budu specijalni, posebni, narociti, kul, ekstra, do jaja...
Sampioni.
Niko vise ne zeli da bude obican.

Mozda je ovaj blog pokusaj da objasni ljudima da nije cilj postati sampion.
Cilj je ziveti svoj san.
Dodirnuti san, upravljati njime.
Primiti drage ljude u svoj san.
Zagrliti. Osmehnuti se.
Pronaci srecu,
i podeliti je sa drugima.
Cup sa blagom je slabo sakriven.
Tu je, ispod kose.

Sve je ljubav

Ima ljudi koji u svemu vide ljubav.
Mozda je svet ogledalo?
Nije potrebno razumeti izgovoreno ako sam u recima osetio toplinu.
Da,
sve je ljubav.
Stari vedski tekstovi uce da je sav pojavni svet iluzija, "maja" kako se na Sanskritu kaze.

Mislim da su pogresili.
Nije sve iluzija.


Sve je ljubav.

Kako ces ljubav prepoznati? Imas li alat? Detektor za trazenje?
Nisam siguran da moze tako.
I ako naidjes na ljubav, nemas je gde smestiti.
Ne, ne treba traziti.
Treba naci nacina da Das ljubav. Tada, kada je das, ona ce kao neko belo klube osvetljavati i njegove i njene puteve.
"Naci nacina" znaci pronaci nekoga ko ljubavi nema dovoljno, kome je potrebna, iako to ne zna.
Tada mu se samo priblizi dovoljno, i uzece ljubavi koliko mu treba.
Lepota je u tome sto je ti neces imati manje.

Razumevanje

Mogu sta hocu!
Zvuci tako hrabro, daje nadu, snagu. Ako uspes da izgovoris, mozes vise nego sto mislis.

Auto ide na benzin, a covek na lepu rec.

Bosanci svet zovu dunjaluk.
Sanskrit je, iako mrtav kao latinski i starogrcki, lepsi od, recimo, turskog.
I latinski je lepsi.
Staroslovenski takodje.
Turski je jezik rata, osvajanja, nemira, agresije. Tako zvuci.
Kad pricas turski moras da skupis usne i napravis neku zajebanu facu. A kada pricas madjarski, na primer, moras prvo da se siroko osmehnes.
Madjarice znaju i nesto drugo.
Ne, stvarno, iskljuci ton pa pogledaj turskog, srpskog, madjarskog, siptarskog, americkog spikera. Posmatraj kako izgovaraju. Videces da se neki guse, neki pevaju, treci vicu, cetvrti sapucu... kultura jednog naroda pocinje od jezika.

Dok razmislja, coveku se po glavi motaju cele i razgovetne reci i recenice, ozbiljni dijalozi i cinicni komentari.
Ne slike, ne osecanja, ukusi i mirisi.
Samo obicne svakodnevne reci.
Mi razmisljamo recima.
Razmisljanje je onoliko slozeno koliki je fond reci.
Covek koji ima siromasan fond reci ce pet minuta razmisljati i dva dana raditi.
Covek koji ima bogat fond reci ce dva dana razmisljati da bi pet minuta radio.
Razlika je sustinska, i u celosti odredjuje sudbinu.
Danasnji klinci ne citaju knjige.
Cime ce oni razmisljati? Fejsom?
Ili ce fejs razmisljati i odlucivati umesto njih?

Rec je izraz sustine.
Covek se moze uprljati recima.
Ako covek laze, to je rec, rec pokriva delo.
Ono sto govorimo upisujemo u stvarnost kao delo.
Svaka rec ima snagu dela.
Kad mislimo, obrazujemo mozak da tako uprosti stvar.
Kad govorimo obrazujemo dusu. Kad govorimo da se vidi da tepamo ili mrzimo, onda se dusa obrazuje, a onaj skriveni deo obrazuje mozak.
I telo podleze tom istom zakonu. Preko reci, a putem mozga i srca, telo dobija svoj konacan izraz.
Rec ima snagu dela.
Slovo M je simbol, crtez disanja, srednje slovo azbuke.

Rec je pustena. Ko zna gde ce sve otici pre nego sto zaluta.
Nista nije snaznije od reci.
Rec prodje gde ni para ni burgija nece.
Kad covek oseti neciju naklonost, nece je odbaciti.
Lakse je podneti hladan rucak nego hladne reci.
Pravilnim koriscenjem reci ne gube ostrinu.

Njakanje

-Ono kad na jutjubu pustis Baha, a popusis reklamu.
-Ono kad te jutjub kao bezvrednu robu proda marketinskim agencijama i spamerskim kucama.
-Ono kad taksista svaki put kad pipne sirenu prevrne levu cifru.
-Ono kad zaboravis maternji jezik pa recenicu pocinjes sa "ono kad".
-Ono kad odbijas da naucis jezik predaka i recenicu pocinjes sa urbanim izrazom "ono kad".
-Ono kad trudnici niko ne ustaje u bus-u.
-Ono kad premijeru na plakatima nacrtas hitler-brkove i ne uocis nikakvu razliku.
-Ono kad se hrana za bebe oporezuje kao cigarete.
-Ono kad najplodnije oranice vladar licno proda Rvatima i Arapima, da bi ih oni posle preprodali Turcima.
-Ono kad ne smes da das pare svom coveku, pa naplatu javnog prevoza u glavnom gradu das Turcinu.
-Ono kad platis porez, a zatim moras da platis za potvrdu da si platio.
-Ono kad policija ne zaustavlja tamna stakla.
-Ono kad se obratis sa "dobar dan" a on te nazove imbecilom.
-Ono kad uz svez burek obavezno dobijes parce jucerasnjeg.
-Ono kad se banka predstavlja kao prijatelj, a osiguravajuca kuca kao spasilac.
-Ono kad solo tinejdzeri izlaze u kladionice, a parovi u soping molove.
-Ono kaдa odlikaшi meшaju лatиnicu i ћirilicу.
-Ono kada na uglu cekas devojku, i prolaznik ti da 20 dinara.
-Ono kad naplacuju parking u raskopanoj i neprohodnoj ulici.
-Ono kad te motordzije obilaze sa desne strane.
-Ono kad pevaljka naciju uci moralu.
-Ono kad je pevaljka moralnija od ministra.
-Ono kad je pevaljka moralnija od nacije.
-Ono kad se diploma kupuje procentom.
-Ono kad su ispred drzavnih uprava i zavoda parkirani bolji automobili nego na sajmu.
-Ono kad na jogurtu procitas "bez glutena".
-Ono kad na jogurtu pise "open here". Kome oni to pisu, da li ga mozda Englezima prodaju?
-Ono kada na pandurskim vozilima pise "police". A stolice, cipelarnici, komode?
-Ono kada celavi Ljuba skine natpis "Шишање" i stavi svetleci "Hair Cut SYSTEM".
-Ono kad u saobracajnom spicu popravljaju ulice.
-Ono kad penzionim fondom placaju zanavljanje voznog parka poreske uprave.
-Ono kad neko prestigne kolonu u kojoj se vozi predsednik.
-Ono kad ne bi niko saznao da je preleteo Jasenovac i celivao ruku i stolicu da mu nije crko avion.
-Ono kad nam Rusi vrate ceo kontigent hrane jer je otrovna zbog nenormalnog prskanja.
-Ono kad ta hrana dospe u megamarkete sa opisom "iz uvoza".
-Ono kad u sred dvomilionskog grada napravis deponiju za nuklearni otpad, a nemas ni jednu nuklearnu elektranu.
-Ono kad platis porez, platis doprinose, platis reket, platis mito, kiriju i troskove, i tek onda si duzan.
-Ono kad za praznik pijani okrecu prase.
-Ono kad zubar u stambenoj zgradi kupi rentgen!!
-Ono kad u busu svi izvade tablete i telefone, samo neka budala knjigu.
-Ono kad kazu: sto je seljak gluplji to je krompir veci.
-Ono kad reklama pocne "uplati potpuno besplatno".
-Ono kad si toliko glup da verujes u predizborna obecanja.
-Ono kad te zovu "potrosac" a ti se ne bunis.
-Ono kad ne umes da koristis pokretne stepenice.
-Ono kad je ton na reklamama duplo jaci.
-Ono kad ukljucis dnevnik bez tona i crtas recku kad god vidis idiota, dok papir ne pocrni.
-Ono gde prestaje logika tu pocinje Srbija.
Logika postaje procenat, to je urbana jednacina.

Cvorovici su bili u pravu.

Kvantna fizika

Anihilacija je spajanje dve suprotnosti.
Dve cestice jednakih masa, ali suprotne, kao ti i ona.
Medjusobno se privlace, sve snaznije dok se priblizavaju.
Moraju se spojiti, privlacnu silu je nemoguce savladati. Mogu kruziti jedno oko drugog, ubrzavajuci, ali je konacno spajanje neizbezno.
Spajanjem plusa i minusa obe cestice nestaju. Skroz. Nema vise ni jedne ni druge. Neutralisale su se medjusobno. Potpuno i konacno.

Naizgled.

Tacka njihovog susreta postaje izvor ogromne energije.
Eksplozije. Svetlosti. Boje. Zraka.
Energije, koje ni jedna ni druga cestica nisu pre susreta posedovale.
Ta energija, taj zrak, postaje vecan.
Zrak kao svedok ljubavi.
Prijateljstva.
Spajanja.
Tako stvoren, oslobodjen vremena, putovace kroz prostor, i vracati se kad god to pozeli.
Kad god je nekome potreban.
Odavde gledano, izgleda kao da je oduvek tu. Kao da nikada nije ni odlazio.
Jer taj zrak jesu one dve pocetne cestice,
u bezvremenskom zagrljaju.

:zag: