петак, 15. јануар 2021.

Stokholmski sindrom

Svet merimo u odnosu na sebe.
U odnosu na predstavu o sebi.
Ne vidimo stvari kakve zaista jesu. Jedino što smo u stanju da spoznamo je koliko su različite od nas.
Trava je zelena, meka i hladna tačno onoliko koliko je od nas zelenija, mekša i hladnija.
Sve vidimo kao relaciju, odnos, poređenje.

Nesposobni da vidimo svet kakav jeste, nas gura u pogrešnom smeru. Ucimo javu, php, python  programske jezike, gutajući iluziju da napredujemo.
Sa takvim napretkom za dve generacije nećemo umeti da napravimo staklo, za tri nećemo umeti da iz rude izvadimo metal, za četiri ćemo zaboraviti kako se prave mostovi i brane.
Kada se seje i kako se pravi hleb.
Tada će biti pravo vreme da zaboravimo javascript, php elm i c#, jer ćemo prestati da se razumemo sa drugim bićima i nasmrt ogladneti.
Tada će biti pravo vreme da prestanemo da opslužujemo mašine.


22 коментара:

  1. tlo se povremeno treslo, blago, kao prozeblo kuce. video sam suve krosnje bez vetra, posecena stoletna stabla i pocupano korenje, zardjale buldozere na nikada zavrsenim putevima, velike gomile suta od srusenih kuca, gromile crvene od crepova, davno mrtve ptice pored davno mrtve reke. zaorana a zatim zapustena groblja.
    ispod tamnosivog neba pogled je zaklanjao poluoljusteni bilbord sa natpisom "mi gradimo buducnost".
    sanjao sam

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Nisi sanjao, bolje bi bilo da jesi.
      Svi smo mi budni statisti u apokalipsi danas,
      tresemo se od strave i užasa.
      Idiotski scenario, lud režiser i revnosni saučesnici
      u stokholmskom sindromu.
      Teška boljka za koju izgleda nema leka.

      Избриши
    2. Još kako ima, ali gitara nije pravi alat za to. ;)

      Избриши
    3. Saučesnici su i nemi posmatrači i bučni navijači i dele krivicu za sudbinu odbegle i proterana dece.
      Inače, svaka životinja brani mladunce po cenu svog života.

      Избриши
    4. Loš čovek je jedina životinja koja svoje mlade olako štiti tuđim životima.

      Избриши
  2. Pravo vreme je odavno stiglo, a mi i dalje kasnimo.
    Nismo ni naučili programerski, a jedva da natucamo maternji.
    Pljuvanje, klinč, šut i mršupčkumaterinu su naš novogovor.
    Kratko i jasno, nema zabune.
    Ušlo nam u uši, onako neprimetno, akademski.
    Normalno.

    ОдговориИзбриши
  3. Nema frke.
    Kako smo krenuli, već sledeća generacija se može naći u naherenoj kući predaka kako uči da zida, kreči, kopa, ore, plevi... seje i žanje, loži vatru, mesi hleb... šije, krpi opanke...dimnim signalima doziva komšiju preko brda, grli ga kao najrođenijeg, željan zagrljaja i ljudske reči...
    Zaboraviće svoje plehane igračke, neće im više robovati, a ni one njemu.
    I biće srećan. :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Marianne de votre jeunesse17. јануар 2021. 11:06

      Sticajem okolnosti nedavno umesih prvi hleb u životu.
      Bio je težak kao cigla, zdudan, gnjecav, ali bolji u životu nisam jela.
      Svaki sledeći je bio sve bolji.
      Da otvorim pekaru? :)

      Избриши
    2. "po plodovima ces poznati"
      Od svetog korena sveto je i stablo ;-*

      Избриши
    3. :-* Bila bi pustoš da nije svete Zemlje i svete ruke. :heart:

      Избриши
  4. Ako čovek ove generacije ne razreši sve probleme bolesnog društva, uključujući i ključne ekološke i ne uspostavi nove sisteme organizacije, upravljanja i raspodele na humanim i moralnim principima, ne mora da brine za budućnost - neće je biti.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Očekuješ da milijarderi dele profit sa svojim robovima?

      Избриши
    2. Naravno. Bolje milom nego silom, takvo je sad vreme.
      Na kraju, šta će jednom jedinom čoveku 171 milijarda dolara?

      Избриши
    3. Opet prelistavaš Marksa?

      Избриши
    4. Prošlo je vreme krvavih revolucije, vreme je za korenite mirne reforme.

      Избриши
    5. ahaaa omanula kuka i motika omanuo srp i čekić a neće paragrafi

      Избриши
    6. Prava reč nikad ne omane, a pogrešan alat uvek.

      Избриши
  5. Sreća moja što ne mogu da vidim svet kakav on uistinu jeste.
    I ovo malo što vidim preko mog plota je previše za mene.
    Razoreni gradovi, kolone očajnika, raskomadana tela po ulicama metropola, pretrpane bolnice, epidemijske krive, plastićne vreće sa pomrlima, mafijaški obračuni, zločinci svih profila, pobijene žene, zlostavljana deca...
    I moćnici, manijaci i glupaci koji kreiraju ovakav svet
    i ne misle nikad da odu.
    A tek beskrajni hvalospevi o najnaprednijoj zemlji na svetu i velikom vođi?
    E, to je poslednja kap.

    Odoh na reku da hranim labudove.

    ОдговориИзбриши
  6. U svetu koji sve više liči na zgažen mravinjak besnih, očajnih, izbezumljenih mrava, život postaje noćna mora.

    "Golim rukama razgrćem zemlju, kopam noktima,
    čupam suv bodljikav korov. Korov se odjednom pretvara u ljudske kosti.
    Na groblju sam, kosti su moje.
    Budim se u znoju.
    Bežim u zagrljaj."

    Kakav život, takav san.
    Snovima više ne treba tumačenje, a stvarnost ni Frojd ne bi shvatio.
    Sve je više mrava sa dijagnozom.
    I takonambogpomogao prognozom.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Nikakva novost, uobičajeno komešanje pred velike promene, možda još jedan novi svetski poredak u mravinjaku?
      Izbezumljene će lečiti, očajne otpisati,
      a besne buntovnike okititi medaljama na kraju.
      Život ne prestaje da se dešava.
      Idemo dalje. ;-*

      Избриши
    2. Naučili smo da peremo ruke, najzad. I prestali da čačkamo nos?!
      Došlo je vreme za mentalnu higijenu, start za mentalnu revoluciju, za preobražaj čovekolikog u čoveka.
      "Deo ili Ceo" je pravi putokaz za hrabre dobrovoljce.
      I što da ne, najbolji bukvar za početnike.
      Idemo. :)

      Избриши