Svaka stvar postoji jedino i samo u odnosu na drugu stvar.
Sve se meri u odnosu na nešto drugo, postojeće.
Ako bismo tražili početnu stvar, oslonac,
ono sa čime smo prvo izmerili,
našli bismo da je to čovek.
Koji deo čoveka? Belančevine i soli lakih metala?
Ne.
Početna stvar u odnosu na koju sve možemo izmeriti je svest.
Ona je uvek fragmentarna, iako je osećamo celinom.
Različiti fragmenti iste svesti su u svakom od nas.
Svest je zbir svih tih fragmenata.
Naša suština je deo velike celine, zajedničke svesti.
Toliko zajedničke da ne pripada samo ljudima,
nego svim bićima, pa i naizgled neživim.
Raspolažemo i upravljamo malim delom zajedničke svesti,
tražeći koherenciju, podudarnost, makar sličnost.
Menjajući se, menjamo i nju, zajedničku, nestalnu, promenljivu.
Sve je podređeno svesti. A mi naivno pokušavamo da podredimo svest materijalnom, slavi, novcu, uticaju... ugledu.
Samo alhemičari i zaljubljeni podređuju svest ljubavi, ne mereći je nego spajajući.
Tada svest postaje ono što jeste - ljubav.
Čitam ponovo, sričem, pokušavam da razumem, ali ćorak. :)
ОдговориИзбришиNe razumem zašto si uzeo čoveka kao meru svega postojećeg?
Za mene nema nepouzdanije mere, ponajmanje mere svesti.
I kako to da jedna stvar postoji samo u odnosu na drugu stvar?
Ako ja nestanem zar će sve nestati?
Svest jeste nadmoćna, ali bez belančevine, malo soli i vode
nema ni čoveka ni nje.
Sviđa mi se ideja da su sva bića, pa i sve neživo,
deo velike celine, zajedničke svesti; vidim je kao stvaralačku energiju,
tvorca, o kome ne znam ništa, mogu da vidim samo njegovo delo.
Alhemičari nisu uspeli da stvore zlato, a zaljubljeni da ljubavlju preprave svet.
Iako kažu da je bog ljubav, ni ljubav nije svemoćna.
Ali, ko zna?
Matori Protagora je govorio da je covek mera svih stvari,
Избришиpokusavajuci da coveka postavi iznad, ili makar kao sustinu svega stvorenog.
U stvari je coveka proglasio za stvar.
Da li je pogresna namera ili izgovoreno?
Oba, naravno.
Covek je mera samo sebi, ukoliko do coveka izraste.
A kada postane mera nekom drugom, ili drugog meri po sebi,
recima, mislima, htenju,
onda je to ljubav :-*
Naučenjak se valjda trudi da sve proceni, da svemu uzme meru.
ИзбришиUmesto "mera" lepše zvuči "uzor", bar meni.
Mera me plaši,
a tako je lako zaljubiti se u uzor, voleti. :heart:
Čovek samo iz svog ugla vidi. Gde god da pogleda vidi sebe. I nikada nije zadovoljan onim što vidi. Uvek nešto nedostaje.
ОдговориИзбришиTraži na najrazličitijim mestima. Upoznaje običaje, ljude, navike.
Sve dok neku naviku ne prihvati kao svoju. Tada poveruje da je postao neko, a trampio je starog sebe za tuđu naviku koju će da živi, kojoj će da služi, koja će mu dati ime.
Tražeći izlaz počinje da čita. Osluškuje. Smišlja drugačiji ugao.
Otvaraju se novi predeli, prostranstva koja zovu, plavi svet.
Posmatra. Unutra je sve što želi, osim njega. Pravo vreme za odlazak u pustinju, jedino mesto u kome je moguće sresti sebe bez maske, bez uloge. Susret sa prijateljem koji se neće smejati glupim pitanjima, koji će razumeti.
Čovek postoji samo u odnosu na drugog, u odnosu sa drugim. Ponekad i sa starim sobom.
Ako drugi nestane i prvi će nestati.
I ako ti nestaneš sve će nestati.
Alhemičari možda nisu uspeli da stvore zlato, ali su stvorili nešto vrednije, onoga koji stvara, sebe.
Tako ni zaljubljeni nisu stvorili ljubav, ali su joj dali prostora da se useli i razbaškari između njih.
Srećni su onoliko koliko su je pustili u svest.
I tu dolazimo do neslobode slobodne volje.
Svako od nas je alhemičar u pokušaju da od sebe napravi nešto bolje, svestan praznina i ograničenog pogleda iz svog uskog ćoškića.
ИзбришиZato su nam potrebni i drugi uglovi posmatranja,
ne prestajemo da ih tražimo i nalazimo u mišljenjima koja nam postaju bliska, a menjaju ili dopunjavaju naša.
Ali, svaki alhemičar bi morao pre svega da poradi na pretvaranju mržnje u ljubav.
Ljubav je sve ređa i stidljivija, a mržnja se toliko razbaškarila da preti da potopi svet.
Volja je slobodna u meri koju joj odgovornost dopušta
da ne naškodi slobodi ostalih, taman kako treba.
Ako ja nestanem, nikom ništa, nestaću samo ja, sve ostalo ostaje kako jeste.
A žao mi. :)
Istina je, čovek sam za sebe nije bogznašta, potreban mu je neko drugi.
ИзбришиPogled iz sopstvenog ugla je skučen, zatrpan šablonima, predrasudama, zabludama, neznanjem.
Treba napustiti svoj ugao, a onda iz ugla nekog drugog sve izgleda drugačije - novo, dublje, istinitije.
Zato dolazim ovde.
Vredi.
I istina je - ako ti nestaneš, sve nestaje.
Moj omiljeni ugao, sa pogledom na daleki horizont,
Избришиosvetljen, blistav.
Širok, nikad samo deo, uvek ceo.
Ugao u kome je tako udobno razbaškariti se. :heart:
Razbaškariti se, naćuliti uši i čekati, sve dok se ne začuje njakanje. :)
Избриши"Kada bog ne bi postojao, ima barem jedno biće kod koga egzistencija prethodi esenciji; jedno biće koje postoji i pre nego što se može definisati bilo kakvim pojmom.
ОдговориИзбришиTo biće je čovek."
Hajdeger.
Od kako je prvi put progledalo, to biće ne prestaje da se pita.
ОдговориИзбришиPitanja se nadovezuju sama od sebe, jedno na drugo, mnoga bez odgovora do današnjih dana.
I pored neverovatne sposobnosti da opstane, uz mnoge genijalne izume, na suštinska pitanja još traži odgovore.
Odkud ja ovde, kuda idem...ko je stvorio sve ovo, kako, zašto...
ima li boga, šta je s dušom...???
Boljoglavi, ne prestaje, sve do singulariteta.
I dalje.
Taj put, koji se mora preci, nema kraja.
ИзбришиU putu je lepota življenja, smisao postojanja.
ИзбришиBesmislen je svaki put kojim hodaš usamljen, praznog srca.
ИзбришиUsamljenost je prava prilika za razgovor sa onim ko ti nedostaje.
ИзбришиSrce ne može da radi na prazno.
Ili nađe način da se ispuni, ili stane.
Usamljenost je retka prilika da se ispričam sam sa sobom.
ИзбришиInače od tuđih monologa nikad da dođem do reči. ;
Ako je u sve živo i neživo utkana svest, pitam se kako to izgleda iz ugla lokvanja, vinske mušice, možda fulerena?
ОдговориИзбришиIli mog kućnog ljubimca? :)
Mislim da je većina kućnih ljubimaca po pameti, osećajnosti, manirima, iznad svojih gospodara, bar za dužinu svojih ušiju. ;)
ИзбришиAuuuu...moj svilenouvi je onda genije. :heart:
ИзбришиI ja imam zeca, zove se Oskar. :)
ИзбришиAli tvoj sigurno ne zna da njače, eto!
ИзбришиToliko smo zauzeti braneći svoje bedne živote da ne primjećujemo da postajemo sve bleđi, plašljiviji i gotovo mrtvi. Imucni i ubogi su, po prvi put u istoriji, postali jednako nesrecni, samo na spolja razlicitom nivou.
ОдговориИзбришиBavimo se i brinemo zbog stvari koje porezom na hleb i struju direktno finansiramo, a na koje (odlukom) nemamo nikakav uticaj.
Sizofreni istovremeno placamo i bombardere i ambulante.
Viruse i antiviruse.
Vakcine i licno naoruzanje.
Gde je svest u toj prici? I ako postoji skupila se od nekoriscenja.
Važno je opstati, a strah je najbolji zaštitnik opstanka.
ИзбришиU to ime svest žmuri, pravi ustupke - nerazumne, nemorlne, kriminalne, a od nemoći drema ili pada u dubok san.
Retko koja belančevina će se žrtvovati radi herojskog dela, za opšte dobro, za više ciljeve.
Pardon, ali čovek je beslovesno biće.
Egzistencija ide pre esencije, skoro uvek.
Zato je svako njakanje vredno poštovanja.
Dragoceni izuzetak.
Eto, jedan korona virus, nevidljiv poluživ-polumrtav
Избришиstvor,
postao je mera-aršin našeg znanja, razuma, samovesti, hrabrosti, solidarnosti... i izjednačio nas sve u strahu i neslobodi.
Možda je baš u njemu zapis za uspostavljanje ravnoteže
u poretku stvari, korak ka osvešćenju naše tako nadmene vrste?
Ono što nas je izjednačilo u strahu i neslobodi svakako nije virus (korona virus je redovan gost decenijama unazad),
Избришиnego medijski nametnuti strah i prisilna nesloboda.
Strah od nepoznatog, nesloboda od viđenog.
To nije put ka ravnoteži. To je put ka razdvajanju poslušnih od neposlušnih, robova od bundžija, konja od magaraca.
Brnjičara od bezmaskaša.
Svaka podela stvara naelektrisanje, a diferenciranje visoki napon. Munje i gromove.
Ravnoteža je najsličnija smrti. Život je neravnoteža. Kretanje. Dijalektika i istina. Ljubav kao zajedništvo suprotnosti.
Svest je nalik svetlu. Ne može pomerati stvari ali ih može učiniti vidljivim, jasnim, pokazati put i naučiti kako izbeći cilj.
ИзбришиEgzistencija ide pre esencije? Mislim, dakle postojim? U početku beše logos?
To su kokoš i jaje, nerazmrsivo (osim ako je neki darvinov gušter sneo jaje iz kojeg se izlegla kokoška :) )
Tako je.
ИзбришиAli, u svakodnevnom naporu da se održi na površini,
običnom čoveku zagonetka kokoš-jaje nije bitna.
Bez punog stomaka nema života,
nema esencije bez egzistencije, nema ni "mislim, dakle postojim."
Uostalom, iz čuvenog Darvinovog jajeta izlegle su se sve poznate vrste...na kraju i dete iz jajeta žene.
I danas lete, gmižu, trče, plivaju, hodaju, osim onih koja nisu preživela poremećaj ravnoteže izazvan ponašanjem najpametnijeg među njima, stvorenog po božijem liku. ;)
Knjiga "Postanja" ili knjiga "O postanku vrsta" ?
Metaforičkopesnička, ili naučnofantastična?
Pitanje izbora.
U oba slučaja dokaz je isti, vidljiv i opipljiv,
kokoš i jaje.
I ostaje večna zagonetka. :)
Zašto bi neko ko ima vlast, silu, zakone, koristio masku kao sredstvo za dresiranje podanika, pritom potpuno blokirao privredu, saobraćaj, sve društvene, sportrske, kulturne aktivnosti pod pretnjom svetskog ekonomnskog i finansijskog sloma, kada ima mnogo efikasnija sredstva prinude?
ОдговориИзбришиGde je tu logika, bar za mene shvatljiva?
Onaj ko "ima vlast" nema vlast nad slobodnim ljudima, ni silu nad njima, a ni zakone starije od ljudskih. Ima tek privid vlasti, jadnu mogućnost da mazne žvaku i pobegne.
ИзбришиPrinuda više nije sredstvo za dostizanje nekog drugog cilja.
Prinuda je jedini cilj.
Privreda, finansije, politika, saobraćaj, kultura... su se nekako ostvarivale kada je prinuda bila sredstvo.
Išlo je traljavo, uvek uz otpor, ali je išlo.
Sada će sve nabrojano postati sivo, nevažno, sekundarno, nešto što se podrazumeva i bez čega se može.
Ostaće samo sredstva za dresiranje.
Robu nije važna piramida koju gradi,
jedino u šta gleda su lanci na njemu.
Prestao je da bude čovek, odrekao se svojih želja - sve ih je trampio za jednu jedinu. Postao je nosač lanaca.
To je niže i od roba, rob je još uvek čovek koji želi.
Maske su početak. Kada prođe, a vidim proći će, sledi niz vakcina, ukidanje imovine, novca, a onda može i žuta traka i Hans koji pušta gas od 7 do 3.
Ajmeee, al si zacrnio!
ИзбришиAli si rekao i najveću istinu - nema vlasti nad slobodnim ljudima. :heart:
Tako je bilo i tako će uvek biti, celokupna svetska istorija je priča o tome.
Epizoda s koronom i maskama, uz sav propratni senzacionalizam i egzibicionizam svih mogućih moćnih i sporednih likova, biće zaboravljena, a čovek mudriji za jedno iskustvo.
Idemo dalje, bar se nadam. :-*
Epizoda sa koronom ce biti zaboravljena iskljucivo pojavom neke vece i smrtnije opasnosti.
ИзбришиU suprotnom, neko bi morao da prizna da je masno slagao, sto je protivno prirodi lazova.
Oni koji su zaplovili na talasu nove normalnosti nece postati mudriji, ali ce nauciti je da su im neposlusni jedini neprijatelj. Smrtni neprijatelj.
Nema vlasti nad slobodnim ljudima, zato ce slobodni biti preimenovani u
Neposlusne,
a zatim u
Neprijatelje. Ubice.
I tada na scenu stupa Hans.
Vec vidjeno. Prepisano od korica do korica.
Svet koji opisuješ, tako prazan, siv, u kome nema ničeg osim prinude i dresiranja,
Избришиnije svet, to je logor sa žutom trakom i gasnom komorom.
Kome treba takav svet? Svet bez ljudi, dobrote, ljubavi?
Zašto?
Jeste tako, ali slobodni ljudi su uvek bili neprijatelji tiranima,
Избришиproganjani i eliminisani. Ali to nije zaustavilo slobodne ljude, a ni tirane.
I ta knjiga je napisana, debela, svakim danom sve deblja.
Zbog vlasti nad slobodnim ljudima.
ИзбришиMakar sklanjanja, znamo koliku stetu vladavini jedan Spartak cini
Crno je, najcrnje, a bice uskoro ugljenisano. "Kao muda crnog bika u noci bez mesecine" ;)
ОдговориИзбриши:):):):):)
ИзбришиE, vala neće!
Ne zna se za crnog bika, ali u najcrnjim noćima bez mesečine, svetleće mudašca mog magareta, kao svetionici sjajne budućnosti, a Kosmosom će odjekivati moćno, buntovno njakanje. :-*
:-* ;-* :-*
ИзбришиTo je duznost svakog coveka, da svetli, makar sagoreo.
:-* Tako je govorio hakim. :heart:
ИзбришиGovorio?
ИзбришиHakim svetli.
:-* :-* :-*
ОдговориИзбриши