Sin čoveka

Uskoro ce kiša, ozon miriše
nestaje dah, sve više i više
obične stvari, ljubavi, tuge
živeće dalje za neke druge
Održao reč, dato obećanje
vreme je sad sve manje i tanje
primljena reč postala je znanje
a koju sam dao nema trajanje
Bog je veran, govore nam stari
meni je bio, u mnogo stvari
Nešto je dao, nešto sam sam.
Dal je i to on dao ne znam.
Šta sam video sam poželeo
On je uvek samo jedno hteo
Poslednju od svih mojih želja
primio je s tugom, bez veselja
Ta je želja njegov put i moj
neko je slovo a neko je broj.
Odbacujem vreme i ono mene
jer svaki cvet u vremenu svene.
Al ostavlja seme i živi u njemu
jer seme boga jeste seme svemu
Ispunjena svrha, smisao i san
dočekaću drugde novi božji dan
Dan svetao bez konca i kraja
sto ludi Indusi nazivaju maja
Nije to maja, iluzije čar
to je dobar život, od boga nam dar
Traje kolko treba, dok sećanja ima
sve do zaborava, ognjišta bez dima.
A tada se ponovo, u nekoj štali
opet rodi čovek kao Isus mali
Sin malog čoveka i otac svima
jedan od nas, koji daje svima
Pišem pesme kada nemam daha
nekad bez rime, a uvek bez straha
neomeđen mržnjom, slavom i lovom
tražeći ljubav u tom srcu novom.
Srce je organ koji nece stati
ni kad me na kraju poljubi mati
Srce ide sa mnom u njemu je sve
radosti stvarne, tuge varljive
Neću ja daleko, bicu tu do vas
poklopiću kazaljke u ponoćni čas
Slavio sam život, iz dana u dan,
od jutra do mraka, iz jave u san.
Proslavljati život na načine razne
naša je svrha, bez straha od kazne
radost i ljubav jedino se pišu
vole se i grle i sa nama dišu
Voleo sam disanje, taj miris blagi
voleo sam muziku, ekv i Magi
Subu i Ozija, Ruse i Blokaut
a sad bez daha idem u nokaut
Ne čuvajte boga on čuva vas
čuvajte ljude u njima je spas
zagrlite čvrsto i kad nije pravo
takve je savete i on nama davo
Odoh da završim još neke stvari
proslavi život i za smrt ne mari