уторак, 25. фебруар 2020.

Stranac

U ogledalu je neko drugi.

Stranac.

Pomalo, tek pomalo
liči na mene.
Samo je puno stariji,
propao,
mali I zavidan,
slab.
Kao da je ničiji.
Bez izraza lica,
bez straha,
kao da je strah već preležao
I kao da je na njega imun.
Gleda me.
Ravno u oči.
Sigurno mi zavidi.
Ako ne, trebalo bi.
Jer ja imam ono što kroz staklo ne prolazi:
želju.





7 коментара:

  1. Ako je preležao strah, može da odahne, da se smeška i zvižduće.
    Niko mu više ništa ne može,
    ni život, ni smrt.

    ОдговориИзбриши
  2. Malo je umoran, to je sve.
    Nije se štedeo, sam sebe je najviše iscrpljivao, ali njegova želja je još uvek gladna, nezasita.
    Niko te neće tako iznenaditi i u svemu nadmašiti kao taj naizgled oronuli lik. :)

    ОдговориИзбриши
  3. Ko se ne bi umorio od tolikog njakanja na zvezde?

    ОдговориИзбриши
  4. Ne zavidi ti, žali te.
    Zna sve tvoje tajne, neostvarene želje, poraze, skupo plaćene pobede...
    Pita se šta će ti još pasti na pamet?

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Zna da cu u pravom trenutku da stisnem gas. Ne kocnicu, gas.
      Tada cu mu umaci iz vidokruga.

      Избриши
    2. E,da...odmahnuo je rukom i otišao na pivo. :)

      Избриши