петак, 3. јун 2016.

Kristalna rešetka


Često mi kažu da sam stena.
Čvrst, nepokretan, neosetljiv, težak. Hladan.
Kažu. A ja se ne ljutim.
Ne znaju da nisu sve stene iste.

Magmatske su nastale hlađenjem lave. Zemlja ih je, kao nepotreban višak, tečne, užarene i rastopljene izbacila na površinu. Neke su se u potocima lave postepeno hladile, neke je more i kiša okalila. Tvrdoća i snaga, i izuzetna unutrašnja čistoća, čine ih najstabilnijim i najčvršćim materijalom za gradnju.
Stene koje pamte vulkan koji ih je rodio se ne menjaju. U sebi čuvaju najbolje od Zemlje, jezgro u malom. Ko gradi da traje, ko stvara za budućnost, razume vrednost vulkanskih stena.

Sedimentne su nastajale dugo. Vekovima, eonima. Njihovi slojevi pamte ratove, razaranja, ali i srećne periode stvaranja i rasta. U njima je zapisana celokupna istorija. Mekani su, nepodobni za gradnju, ali su neprocenjivi svedok stvaranja. Ko ume da čita, iz njih će pročitati prošlost i budućnost, jer je sve sadašnjost.

Metamorfne stene su nastale promenom drugih stena, pod pritiskom, visokom temperaturom, surovim uslovima kojima su bile izložene. Duboke fizičke i hemijske promene su ih odvojile od stena od kojih su nastale. Boreći se protiv sila kojima su bile izložene, počele su da grade kristale. Neki od tih kristala izgledaju sasvim neugledno, vešto krijući svoju prirodu i tešku prošlost od nas. Druge su izrasle u providne i raznobojne kristale, drago kamenje.

I nas je Zemlja rodila, baš kao što je stene.
Sa više ili manje sličnosti svaki čovek liči na neku stenu.
Pod pritiskom se može slomiti, ali i postati dragi kamen.
Drag onome ko ga prepozna.


13 коментара:

  1. Svi smo od istog stvoreni, ali nismo svi isti.
    Nema dva ista.

    Neko je kamen, retko ko je dragulj, sa kristalnom rešetkom, kao dijamant.
    Većina je samo pesak - prilagodljiv, promenljiv, varljiv, na najmanji dašak vetra.

    Jeste da je važan čovek čvrst kao stena, u svemu oslonac drugima.
    Ali još je vredniji onaj ispunjen dobrotom i ljubavlju za druge, spreman na žrtve - čovek sa dušom, "duša od čoveka".
    Neophodan je kao voda, dragocen kao vatra, produhovljen kao vazduh.
    Neko kao ...

    Taj je napravljen od meke Zemlje, legenda tako kaže.
    A to je istina. :)

    ОдговориИзбриши
  2. Ponekad se iza onog "čvrstog kao stena", krije meka duša i to muška.
    Toliko meka da mora da se pretvara da je od kamena.
    Ali kad-tad izdaće ga samo jedna - suza.

    ОдговориИзбриши
  3. Često se prevarim.

    Mislim da su ljudi bolji nego što jesu.
    Treba mi vremena da otkrijem da nisu.
    A tada je dovoljna neka sitnica da pretvori moj "dijamant" u ugljenu prašinu.

    Možda ja očekujem previše?

    Ili je sve više lažnih dragulja?
    Proizvode se na traci kao sva ostala jeftina roba.
    A kako ne bi?
    Pa proizvode se i dece iz epruvete.

    I nije čudo što je sve više izveštačenih ljudi... lažnih prijatelja...prevaranata svih fela...i svih mogućih lažnjaka, krupnih i sitnih ...

    I izneverenih očekivanja.



    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. više ništa ne očekujem od drugih, a ni od sebe.
      Neću da rizikujem, dosta mi je.

      Избриши
    2. Lilikatamilaprilika4. јун 2016. 11:23

      Šta fali ugljenoj prašini, bar možeš malo da se ogreješ.
      Sve je bolje od lažljivog peska, onog živog :)

      Избриши
  4. Nisu ni lažnjaci svi isti.
    Ima prostački isfoliranih, a ima bogme i "diplomiranih"

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ti diplomirani su najopasniji, imaju moć i silu, sve druge gaze.

      Избриши
  5. Ponekad treba vremena da zapaziš tihog i neuglednog čoveka, onog iz poslednjeg reda, koji se nikada ne gura, samo posmatra i sluša.
    A onda,kada se reši da progovori, iz njega vulkanski pokulja znanje i mudrost, magma.

    Slušaj i pamti.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Taj me potseća na nekog...na onog što nosi kamen mudrosti u malom džepu od kaputa. :)

      Избриши
  6. Mariannne de votre jeunesse3. јун 2016. 21:30

    Neka govore šta hoće.
    Oni koji te vole, znaju zašto te vole :*

    ОдговориИзбриши