понедељак, 6. јун 2016.

Kamata


Ne može čovek prepoznati vrednost u nečemu što je lako dobio.
Vrednost nije u objektu, u dobijenom,
nego u čoveku koji traži.
U tragaču.
Svojim trudom tragač uvećava vrednost.
Ugrađuje sebe, svoju volju, želju.
I što više uloži, veći je dobitak.
Kao oročena štednja.






Neke rečenice same ispadnu. Neke iscure, a neke iskipe iz čoveka.
Jedne se dugo krčkaju, druge se na vruće kuju.
Budu nekada i ukradene, poklonjene, vešto sakrivane.
Zato rečenice različitih ljudi nose različitu energiju,
različitu boju.
Ta boja odaje čoveka.
Pokazuje koju boju ne vidi,
koju boju celog života traži.

I piće bojom bira čoveka.


15 коментара:

  1. Crvena i zelena su boje života i radosti.

    Kakav li je život onoga ko ne raspoznaje te boje?
    I kakav je on?
    Tmuran, dosadan, ili samo jako ozbiljan, ali ipak zna i za šalu i za smeh?
    Kada se poseče, šta vidi?
    Kako mu izgleda drvo trešnje prepuno zrelih plodova?
    Kako izgleda svet takvog tragača i da li teže pronalazi ono što traži?
    Možda ipak uspeva da nabere malo trešanja.

    Jedno je sigurno - bira najbolje piće - bistru, bezbojnu vodu.
    Ili možda votku) :?

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Izgleda da je za njega svako piće bezbojno, pa posle peva kao ovaj Damien tamo gore, i u njegovom stilu :)

      Избриши
    2. A ko koga bira?
      Čovek piće ili piće čoveka?

      Избриши
    3. nebitno, uvek se pronađu i teraju zajedno sve do jendeka.

      Избриши
  2. Za takvog tragača boje nemaju preveliki značaj.
    U prednosti je jer ga ne zbunjuje šarenilo Sveta i ne skreću mu pažnju.
    Mnogo važnija je svetlost.
    On hoda stazom svetlosti i traga za suštinom.
    Skuplja je u sebi u svetleću kuglu koja vremenom postaje sve veća,
    i zrači energijom znanja i mudrosti.
    Blago čija vrednost sve više raste...
    Naslediće ga potomci,
    sa zahvalnošću. :)

    ОдговориИзбриши
  3. Sve što tragač pronađe i sakupi - njegovo je.
    Nema tu ničega ni ukradenog, ni poklonjenog, a ni olako nasleđenog.
    Sve je stečeno sa naporom i sa mukom.

    Bez tragača, ostao bi to samo mrtav kapital,
    zakopano blago.

    ОдговориИзбриши
  4. Ništa nije kao što izgleda - na prvi pogled.

    Ako propustiš zrak kroz staklence, iznenadiće te kada se raspe u spektar duginih boja.
    Ni ista rečenica nema uvek isto značenje,
    zavisi ko je izgovara, kada i kako.
    Može biti prijateljska opomena, zlobna primedba, ali i objava rata.
    I osmeh je nekada prava zagonetka - povlađivanje... podrugivanje... ili zabašurivanje pravog odgovora?

    Pa ko bi se u tome snašao, kako prepoznati pravu boju?

    Jedino je glas mog dragog uvek tamnoljubičast,
    ma kako udaljen bio.
    I govori mi uvek isto.
    I miluje :)

    ОдговориИзбриши
  5. Možda su reči koje se dugo krčkaju i prekuvavaju pre nego što polako iscure napolje - najmudrije?
    O njima uvek razmišljam.
    Ali najiskrenije su one koje izbiju kao gejzir iznenada svom silinom.
    O njima ne moram da razmišljam, pa iako mi se nisu dopale.
    Njima samo verujem.

    ОдговориИзбриши
  6. Veruj, veruj, nemaš izbora.
    Ko još može da sumnja u nokaut?:)

    ОдговориИзбриши
  7. Kada kažeš "tragač", vidim malog, golog Bušmana kako trči kroz pustinju po tragu neke zverke, naoružan samo lukom i strelom.
    Svakoga dana trči svoj maraton da ulovi večeru za porodicu.
    I tačno zna gde će iz vrelog peska iskopati krtolu punu tečnosti da ugasi žeđ.
    Neko ko je srastao sa Prirodom i razume njen jezik, najuspešniji je tragač, stekao je najvrednije znanje.
    A mirno i nasmešeno lice malog Bušmana, koji ne zna za grube reči i nasilje, najveća je kamata koju čovek može dobiti od Života. :)

    ОдговориИзбриши
  8. Najviše se ceni ono što se ne može dobiti.

    ОдговориИзбриши