среда, 2. март 2016.

Škorpion

Na ovim prostorima žive samo neotrovni. Izbegavaju ljudska staništa. Otrovni su za sitne insekte, ali ne i za ljude.
U stanju je da ceo život provede neupadljivo, u sasvim malom prostoru, manjem od pola kvadratnog metra.
Ali ako mu neko ogradi taj prostor, podići će žaoku i napašće bez oklevanja.
Posle uklanjanja ograde škorpion će ići u istom smeru bar još deset metara, da se uveri da je slobodan, da prepreka nema.
Da nije ograđen. Da nije zarobljen.
Onda će se vratiti u svojih pola metra, i mirno proživeti vek.

Ako shvati da je ograđen, podići će žaoku s namerom da ubode.
Napašće bez oklevanja, ako ima koga.
Ako shvati da nema, žaokom će ubosti sebe.
Život bez slobode škorpionu nema vrednost.
Slobode, koja je svest, misao o nepostojanju granica.
Misao male ružne ponosne bube.



11 коментара:

  1. Ta buba može biti ponosna samo na svoju izuzetnu glupost, jedinstvenu.
    Oružje koje je joj je Priroda poklonila da sebe štiti, ne sme upotrebiti protiv sebe.
    Da nije toliko glupa, pronašla bi neki drugi od svih mogućih izlaza koji u životu uvek postoje.
    Svaki drugi izbor možda ne bi bio tako veličanstven i pompezan, ali bi sigurno bio mnogo pametniji. :)

    ОдговориИзбриши
  2. U tu priču o maloj ružnoj, a ponosnoj bubi, uopšte ne verujem.
    Zar postoje takve bube?

    Ali takvi ljudi postoje.
    Nežne duše,svilene, naizgled tako meke i slabe,
    reše sebi da presude.
    Odakle im odjednom tolika snaga ?
    I koliki je tek bol koji trpe i ne mogu više da podnose?

    Znam da i mnoge ptice ne podnose ropstvo, u kavezu samo crknu.
    I neke zverke, crknu ili skroz polude.

    Pa i taj škorpion...šta ja znam o njemu?
    Baš ništa.
    I onda...valjda Hakim zna ? :)

    ОдговориИзбриши
  3. I ja sam samo buba.
    Moja slobodna zona je sasvim mala, ali neograđena i
    sa pogledom.
    S jedne strane reka, a u daljini planina, ispružila se kao devojka koja spava.
    Ujutro mi dolaze ptice.
    Uveče gledam kako sunce boji nebo dok zalazi, slika nikad ista.

    Mirno je, malo je ljudi oko mene.
    Možda samo jedan nedostaje?

    A ako mi dođe da nekoga ugrizem, samo izađem i odem.
    I niko ne strada.

    Ne, nije ovo Holivud i hvala bogovima što nije,
    neka ga tamo gde je, dabogda izgoreo.

    Ovo je samo moja slobodna zona.
    Zona sa pogledom.:)

    ОдговориИзбриши
  4. Svest je iznad misli i iznad emocija.
    Ljubav je cista svest.
    Ona nije misao, i nije emocija.

    A ako nije dosla iz svesti, onda nije ljubav.

    Ljudska civilizacija odavno ne razlikuje pojmove na kojima stoji svet.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Misliš na duhovnu ljubav?
      A šta je sa onom koja je "samo" čista emocija? :)

      Избриши
    2. Svest nije tacka, nego povrsina koju grade tri tacke: razum koji prepoznaje potrebe, zatim emocije i trece ali ne najmanje vazno duhovnost, osecaj koji nije emocija nego vise instinkt, savest. Bez bilo koje tacke nema povrsine.

      Избриши
    3. Slažem se da svest nije tačka.
      A da li je površina?
      Površina mi je nekako suviše pljosnata za svest.
      Zamišljam je kao svetleću kuglu, kao onu loptastu munju što skakuće između neba i zemlje.
      U njoj je sadržano sve što je u nama, sve što je i u razumu i u duši, baš sve.
      Kada se svetlost ugasi i sve drugo se gasi.

      Šta misliš, da li liči? :)

      Избриши
    4. Tvoja svest vidi sebe kao scelinu, svetlecu kuglu.
      Moja prepoznaje samo povrsinu, mozdada je neka tacka izbledela.
      Kada se covek jednom domogne svesti, to je zauvek. Svest nece dozvoliti da je odbaci.

      Избриши
    5. Niko ne može dobro da vidi sebe.

      Kada vidim takvu svetleću kuglu, takvu loptastu munju čija se žestina i putanja ne mogu predvideti, znam da si to ti.
      Teško onom koga takva munja opali *)

      Избриши
  5. Holivud civilizacija?
    Sodoma i Gomora su moja trenutna asocijacija.
    A i ono - "Kartaginu treba sravniti...." :)

    ОдговориИзбриши