недеља, 20. март 2016.

Imati ili biti

Nije glup onaj ko nema znanje. Naprotiv.
On je samo neznalica.
Naučiće kad-tad.

Glup je onaj ko IMA neznanje.
Imati neznanje znači prihvatiti laž.

Nije siromašan onaj ko nema bogatstvo.
Siromašan je onaj ko IMA siromaštvo.

Onaj ko nema se trudi, uči, traži, sumnja.
Raste.

Onaj ko ima ne napreduje, ne uči, ne raste.
Buđa u sopstvenom blatu.




16 коментара:

  1. Ako čovek može da bira, izabraće "biti"
    Uvek je - "biti" prvo i najvažnije.
    Bez "biti" nema ničeg drugog, ni života, ni znanja, ni istine, ni suštine.
    Ali nema ničeg težeg od tog "biti".
    Ko u tome uspe, osvojio je ono najveće - "imati" - imati život.
    Bez "biti" nema čoveka, a ni te dileme "imati - nemati".
    Nema ničega, pa ni neznanja i gluposti.

    ОдговориИзбриши
  2. Život tera svakoga da uči, hteo ne hteo.
    I svako nauči sve što treba za život koji vodi, spram svoje pameti.
    Glupak ne može da nauči ništa i kada bi hteo.

    Ne potcenjuj ničije znanje, ma koliko ti bezvredno izgledalo.
    Još gore je ako potcenjuješ nečije neznanje.
    Pa i onaj što "buđa u sopstvenom blatu", ko zna kakvo grozno neznanje i još strašnije znanje poseduje?
    I koliko te to može koštati?

    Svako znanje ima svoju vrednost i svoje mesto.
    I svoju cenu.
    Najskuplje je ono koje se stiče na greškama.
    Jedino skuplje od toga je neznanje.

    Samo filozof može sebi da dopusti da sumnja, da prespituje, da pametuje, da traži odgovore na velika pitanja, pitanja bez odgovora.
    Običan čovek mora za to vreme da živi i da preživi.



    ОдговориИзбриши
  3. Život običnog čoveka, tako sličan svim ostalim životima, uvek je neizvestan i nikad se ne može znati kakva će ga snaći sudbina.
    Ali sudbina onog ko traga za istinom, znanjem, koji sumnja i protivi se ustaljenom mišljenju i poretku svega postojećeg - uvek je predvidiva.
    Biće obeležen i uvek će da strada.
    Pitanje je samo kako.
    Razapet, spaljen na lomači, ustreljen, prognan na pusto ostrvo, poješće ga mrak?
    Ili će prosto izbrisati njegove reči i njegovo ime, spaliti njegove knjige.
    Postaraće se da ga zaborave još za života, da postane nevidljiv, poništen.
    Uzalud.
    Misli uvek nekako prežive i nastavljaju da žive u umovima mnogih generacija.
    Isto kao dela i zlodela.








    ОдговориИзбриши
  4. Znam ja da za buntovnika u životu nije najvažnije "biti".
    Ali kada se jednoga jutra probudim i shvatim da je moj omiljeni buntovnik nestao bez traga, moram se zapitati zašto i zar je vredelo ?
    Zar ne zna da su ljudska glupost i netrpeljivost nepobedivi i večni?
    Uostalom, kao i borbenost i istrajnost buntovnika :)

    ОдговориИзбриши
  5. Jedva sam ukapirao ove Hakimove zavrzlame.
    Kad razmlisliš, stvarno nije isto nemati znanje i imati neznanje.
    Kapa dole...

    ОдговориИзбриши
  6. Ti si mozak, lako je tebi.
    Jednoga dana, kad porastem, kad razmislim, možda će se i meni kasti samo?
    Oj, Hakimeeeee!
    Pomagaj! *)

    ОдговориИзбриши
  7. Stvoriti coveka je velika stvar.
    Moraju ga vaspitavati dobri ljudi,
    on mora sebe izgradjivati i ostriti
    knjigama, delima, odnosom sa drugima.
    Veliki je posao stvoriti coveka.

    Srusiti coveka moze svako.
    Obicna secikesa, nevaspitani klinac.
    Nije Isusa osudio covek, nego neljudi.
    Aleksandra Velikog je ubio komarac.
    Branka Miljkovica smrad udbaski.

    Svako moze da srusi.
    Daj mu uniformu, i nece oklevati.

    Ali ga to nece uciniti boljim.
    Naprotiv.

    ОдговориИзбриши
  8. Slabić lako pristaje na uniformu,još lakše je menja za neku drugu, nije gadljiv.
    Još ako dobije i pendrek, dobio je i priznanje i moć.
    Postaje prvo zverka, a onda i zver.

    ОдговориИзбриши
  9. U nekom trenutuku u životu nije ti više važno šta imaš.
    Šta si skupio, skupio si.
    I u glavi i u džepovima.
    A nije ti više tako važno ni to "biti".
    Biti po svaku cenu nije bogznašta.

    Odjednom shvataš da je najvažnije imati ono što nemaš i što nećeš nikada imati. ;)

    ОдговориИзбриши
  10. Sužanj zna šta znači nemati slobodu.
    Ali to ne znači da bi umeo da je prepozna,
    još manje prihvati.
    Čovek nije bačen u svet samo da bi ga posmatrao, već da bi istovremeno delovao na druge ljude da postojeće nepravde ispravljaju, ma koliko to izgledalo uzaludno.

    ОдговориИзбриши
  11. Ispravljati svet ?
    Veliki je to posao , vredan pokušaja, vredan napora.
    Nijedan pokušaj nije nikada bio uzaludan.
    I svaki je bio vredan napora.
    I njakanja :)

    ОдговориИзбриши
  12. Vredan je i po cenu slobode.

    Kažu da je taj Sibir daleko i da je u ovo doba godine tamo suviše hladno.
    Na mrazu se nozdrve odmah slepe, a suze s lica vise kao ledenice.
    Vozom se putuje danima kroz belu pustoš.

    Proveravaju, a onda ti ne daju kartu za taj prokleti voz.
    Pišeš pisma iz dana u dan i sva se vraćaju sa oznakom - "nepoznat".

    Da li se bar neki sužanj otuda vratio?

    ОдговориИзбриши
  13. Dobri ljudi će se sami ponašati dobro, i neće im biti potrebna vlast da ih kažnjava i preti. Sami će uređivati međusobne odnose.
    Ali kada je vecina iskvarena, onda, svesna svoje pokvarenosti, većina bira i stavlja vlast iznad sebe.
    Očekuje da vlast uredi odnose. Donese pravdu.
    Tada vlast stvara silu od onoga što ima na raspolaganju - od pokvarenih i loših.
    Umesto da sila unese pravdu među pokvaren narod, pokvarenjaci primenjuju silu, stvarajući veću štetu.
    Sila nema svest o sebi, bavi se isključivo drugima.
    Bolje tera od sebe, a loše podržava, da bi medju njima izgledao veći, dok potpuno ne potone u blato koje stvara.
    Nezrelost je nemoć da se svoj razum upotrebljava bez vođstva nekog drugog.
    Uzrok nezrelosti je lenjost duha. Kukavičluk.
    Nezrelom je udobno jer nema svoje odgovornosti.
    Za tu udobnost će uvek i rado gaziti preko drugih.

    ОдговориИзбриши
  14. Zato je anarhizam utopija.

    Možda nekog dalekog dana u budućnosti, ako se ljudska priroda izmeni i ako dobri ljudi budu u većini, možda društvo bez sile i pritiska vlasti bude moguće?
    Do tada će i sama ideja anarhizma biti toliko neprihvatljiva moćnicima, da će njeno značenje izvrnuti i
    obeležiti kao ideje haosa.
    A anarhiste će kao huligane proganjati i istrebljivati kao gamad.

    Ali ko može da poveruje da će jednom svi ljudi postati
    anđeli?
    I kako đavola ukrotiti bez korbača?

    Božije zapovesti, ljudski zakoni, propovedi, molitve - do danas su bez rezultata.

    ОдговориИзбриши
  15. Na zalost.

    Ljudi se priklanjaju vlasti da bi sebe oslobodili odgovornosti,
    umesto da pruhvate vlast da bi povecali svoju odgovornost.

    Odgovornost je ponekad teret,
    ali je izbegavanje odgovornosti kugla oko noge.

    ОдговориИзбриши
  16. *)*)*)
    Uvek je teret. I odgovornost i kugla :)

    ОдговориИзбриши