уторак, 2. фебруар 2016.

Snegom zatrpani vulkan.

Trazio sam sebe.
Nalazio sam fragmente.
Slazem ih kao mozaik.
Mozda jednom postanem ceo.


Drvo se pali sibicom koja je od njega napravljena. 


Niko vise ne gleda zalazak sunca. Ne dizu glave sa tanjira i korita.
A kada, posle sunca, i oni pocnu da zalaze, nece biti nikoga da njih vidi.
Najvisi narcis je mali pored coveka, 

najveci covek ce kleknuti pred maslackom.

Stvaran svet nije ono cemu "mesto gde se lakse zivi" uci.
Stvaran je jedino licni dozivljaj sveta, a on je hrabrima suprotan od naucenih kanona i protokola.

Prostranstvo se nalazi u glavi, a ne izvan nje. Izvan glave je tesan zatvor, a unutra prostranstvo koje smo stvorili.



Vreme je uzrok i svedok entropije.
Kako izgleda entropija vremena?

19 коментара:

  1. Ma koliko da je prostranstvo u tvojoj glavi, ono je samo mračan sobičak u koji jedva dopire malo svetla kroz
    malecni prozor sa rešetkama.
    U zatvoru si, svom sopstvenom.
    Sam si ga izgradio i zaključao.
    Sam si svoj čuvar.
    Ne mariš za kanone i protokole?
    I ne treba.
    Samo klekni pred maslačak, on zna sve odgovore koji tebe muče. :)
    A deo koji ti nedostaje ne možeš pronaći u sebi, nije kod tebe.
    Kod drugih je.
    Svako ko je ušao u tvoj život, ili samo prošao kroz njega, ugradio je svoj delić u tebe, a nešto tvoje odneo sa sobom.
    I možda nikada nećeš postati Ceo?
    A nije ni važno,uvek ćeš biti drugačiji, neko nov.
    Bolji ili gori?

    Jedino traženje može reći kolika je mera tvog sopstvenog haosa, ako je mera uopšte bitna?
    Jer život jeste haos,uzalud trud da zavedeš red u njemu.
    Kao što je uzaludna ledena kapa na vulkanu.

    Život teče kako on hoće, a tebe voda kao magare na uzici.
    Da nije tako, zar bi toliko njakao?

    Za vreme ne brini, ono je i prvi i poslednji svedok svakog stvora.
    Za vreme samo kamenje ne mari

    "Vreme teče i nepovratno je". :)

    ОдговориИзбриши
  2. Ne pokušavam sebe da proučavam... rastavljam i sastavljam i upoređujem...ne tražim sebe.
    Uvek tražim nekog drugog, boljeg.

    Živim po osećaju, kao maslačak.

    Ne priznajem tuđa pravila, i moja su više nego što mogu da podnesem.
    I ja znam da mi nedostaje jedan Deo,i to onaj najvažniji.
    I nedostajaće mi uvek, ma koliko tražila.
    Znam tačno koji je, ali ga ipak neću naći
    Baš zato neću. :)

    ОдговориИзбриши
  3. U mojoj glavi nema dovoljno mesta za mene.
    Mnogo bolje se osećam napolju, na otvorenom.
    Da posmatram, da se hranim.

    Znaš li da kada gledam zvezdano noćno nebo vidim svoju krvnu sliku, kao pod mikroskopom ?
    Da nisam i ja neki beskrajni i večni kosmos za neku nanonanonano česticu?
    Lep osećaj.

    Ludo?

    Ne odgovaraj, prvo pogledaj :)

    ОдговориИзбриши
  4. Da, i najveće stablo biće jednom iseckano u šibice.
    Ali tako će se zapaliti mnoge vatrice i zagrejaće mnoge ruke i mnoge dušice.
    I igraće ko zna kakve igrice?
    A šta će na kraju od toga ispasti, ko zna?

    Ma ne zna to ni ta Entropija. :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. A ja, šta će od mene biti?
      Opet mi na pamet ne pada ništa drugo osim - crva :(

      Избриши
  5. Hteli bi da si ukalupljen, pokoran i fin?
    Pod snežnom kapom kao Fudžijama?

    Ali, ne ide tebi to, neka se nose.
    To nisi ti.

    Ti moraš da pukneš čim zatreba i bljuješ vatru i dim,
    sve dok ih lava i pepeo ne zatrpa sve.

    Jer ti nisi makar ko.

    Ti si Fudžijamin sin. :)






    ОдговориИзбриши
  6. Kako izgleda entropija vremena?

    To sa entropijom stvar je za mene baš zakukuljena.
    I što mi više tumačiš zakone termodinamike i principe informatike, sve mi teže pada.

    Ali i neznalici kao meni, jasno je da je vreme entropije skroz haotično i da ravnoteže neće nikad biti.

    Kao naše vreme sadašnje.
    I ono prošlo.
    A naročito kao naše vreme buduće.

    Teško nama :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Marianne de votre jeunesse3. фебруар 2016. 16:31

      Da je bar tu Hakim, on zna, samo se pravi.
      Ili makar da se pozdravimo ? :*

      Избриши
    2. "Noć suviše velika za moje zvezdano čelo
      u nekim šumama crnim nepoznatim..."
      Branko Miljković

      Избриши
    3. "Oni koji imaju svet
      Neka misle šta će s njim
      Mi imamo samo reči
      I divno smo se snašli u toj nemaštini

      Utešno je biti zemlja
      Ponosno je biti kamen
      Premudro je biti vatra
      Pobožno je biti ništa"

      Избриши
    4. Istina je da je čovek niko.

      Избриши
    5. "Otvori kam
      U kom iskra malaksava
      Da lepsi od praznika obican dan bude..."

      Избриши
  7. Mи смо луча тамом обузета.

    http://www.njegos.org/petrovics/luca.htm

    ОдговориИзбриши
  8. Ali kada se najmanje nadaš -

    "...udar nađe iskru u kamenu..."

    Njegoš je opak :)

    ОдговориИзбриши