субота, 6. фебруар 2016.

Kiša

Većina ljudi pripada masi. Gomili.
Nemaju svoje misli, i nemaju potrebe za promišljanjem. Misli mogu da stvore bol,  a i od razmišljanja se mnogo brže ogladni.
Mantre gomile, pročitane na grafitima ili izgovorene u dnevniku, nekritički prihvataju i fanatično brane kao svoje.
Pitanje je da li su oni uopšte ljudi, ili su samo čovekoliki.
Jer, živeti bez mozga ne može ni buba.

Manjina pripada sebi.
Vođeni isključivo sobom, sebi su i uzrok i posledica, razlog i jedini cilj.
Vremenom se pretvaraju u buntovnike.

Retki pripadaju bogovima, svetu, prirodi, nebu.
Zemlji.
Osećaju da su deo, i da popravljanjem sebe popravljaju mnogo veću sliku.

Svako zna kojoj grupi pripada.
I ne bi to menjao po cenu života.

Da li se ljudi rađaju opredeljeni?


Zavisnost od hrane, od droge, interneta, mišljenja drugih ljudi,
od svih neumerenosti,
posledica je ropskog mentaliteta.
Rob ne želi da bude slobodan zato sto ne veruje da ume da bude slobodan.
I kada uspe da se oslobodi jedne zavisnosti, odmah će prigrliti drugu.
Zavisnost nije u objektu, nego u subjektu.

33 коментара:

  1. Šta se može očekivati od gomile polupismenih, vaspitanih na lošim uzorima, bez svojih merila?
    Sa takvima je lakše upravljati zaglupljivanjem nego strahom.

    Što više pinkeraja... holivudskih besmislica...domaćeg prostakluka... fejsovanja... kupovanja trendi trica...
    bulevarskog tračarenja...politikantskih smicalica...
    pornografije svake vrste...

    Zadovoljstvo raste, pravo uživanje, kao droga.

    Svega ima, samo nema pravog života.
    A sve je izopačeno skroz.

    Ima li bolje reči za takvo društvo od - pornografsko?

    Svako sa rođenjem dobija sve - od boje očiju i spiska bolesti, pa do pameti, temperamenta, karaktera...
    Dobar majstor od takvog materijala može da napravi sve što hoće.
    Ali ne i od - buntovnika.

    A za buntovnika će svaki krelac reći da je budala i da u životu neće postići ništa.
    Sve dok ne dođe njegov trenutak.

    A onda krelac ima da zine od čuda :)

    ОдговориИзбриши
  2. Nacin zivota je postao pornografija.
    Sve je eksplicitno i javno,
    ocigledno i banalno,

    bez potrebe, svrhe, smisla i ideje.

    Skupa predstava za one sa jeftinim kartama.

    ОдговориИзбриши
  3. Volim iranski film "Kiša".

    Najviše volim iranske filmove, ali ne smem to glasno da kažem pred bilo kim, nije popularno ovih dana.
    Ko zna kako bi odjeknulo?
    Možda bi dobijala poruke sa snajperistom, kao kada sam javno kritikovala fašizam?

    Šta bi se desilo kada bi se na našim najgledanijim roze i žutim televizijama prikazivali iranski filmovi?
    Za početak - "Deca neba"?

    Bilo bi to i lepo i lekovito, ubeđena sam. :)

    ОдговориИзбриши
  4. Svi zavisnici jesu robovi, ali robovi svoje patnje i svoje slabosti.

    Neki su u potrazi za onim što im nedostaje, a neki za onim što su izgubili.

    Tragači i gubitnici.
    Ne pronalaze to što im treba ,niti to što su izgubili.

    Ne osuđuj, a i ne žali ih.
    Već su osuđeni.

    ОдговориИзбриши
  5. Možda si ti dete Neba, ali ja pripadam Zemlji, oduvek.
    Takva sam rođena.

    Među ljudima mi nikada nije dobro, među drvećem jeste.
    Poznajem govor Zemlje,sve njene boje i znake.
    Razgovaram sa njom.
    Ćaknuta sam?
    Ali to si već znao.
    Znam ime svake travke i svake bube.
    Imena ljudi koje srećem odmah zaboravim.
    Mnogih lica ne želim ni da se setim.

    Znam ćud svih vetrova i kada pogledam u nebo znam da li treba bežati od besa bogova.
    Oluje i gromovi dobro mi dođu, lakne mi.

    A letnja kiša uvek je blagoslov.
    Posle letnje kiše sve zablista.
    I sve zamiriše.
    Sve osim betona.

    Sećaš li se mirisa ozona?:)


    Posle kiše sve zamiriše.


    ОдговориИзбриши
  6. Nisam religiozan prema bogu, ali jesam prema malom coveku.
    Jedna legenda kaze da prognoza nije losa.
    Kao sto je za seme dovoljan zanemarljivo mali deo useva,
    tako je svetu dovoljno tridesetsest pravednih.
    Ja ih poznajem barem toliko.
    A vi?

    ОдговориИзбриши
  7. Oni koje ja znam, a mnogo ih je manje od tvog broja, rasuli su se negde po svetu.
    Možda i oni spadaju u to seme o kome govoriš?
    A neki su nestali zauvek.
    Istina je da najbolji stradaju uvek prvi.
    I buntovnici.

    ОдговориИзбриши
  8. Nema ništa gore od omorine.
    Ne da disati, ne da mrdnuti, teška kao olovo.
    Čekaš kišu danima, čekaš godinama, a nje niodkuda.

    Ako ne počnu munje da sevaju i gromovi da pucaju, pućiću ja.

    ОдговориИзбриши
  9. Ću da puknem i ja!
    I ja ...i jaaa... i jaaaaa!

    ОдговориИзбриши
  10. U ljudskoj prirodi je da nadje nadu.
    Dublje je nada u ljudskoj prirodi od povrsne potrebe za manipulacijom sopstvenim zeljama.

    ОдговориИзбриши
  11. Odustajanje od svojih zelja,
    neprepoznavanje svojih zelja,
    nedostatak volje da saslusamo sebe,
    priznanje sopstvene bespomocnosti,
    odustajanje od sopstvene ljudskosti,
    nepruzanje otpora sopstvenom primitivizmu,
    je ETICKO ciscenje.
    Covek koji odustane prestaje da bude.

    ОдговориИзбриши
  12. Ako se nada umori, ostaje strpljenje.

    ОдговориИзбриши
  13. Kada radis ono sto volis, ono u sta verujes,
    ma sta drugi rekli,
    nikada se neces osecati kao budala.

    "Volis" i "verujes" su stvar ljubavi.

    Mozes da budes izlozen raznim teskocama,
    ali neces biti budala.

    "Voleti" je pocetak umetnosti.

    Forma je uvek podredjena koristi za nekog drugog.

    ОдговориИзбриши
  14. Kada mrzis, mrznja se nalazi samo u tebi.

    Kada nekoga volis, ljubav prelazi granicu.

    Uvek mozes osetiti neciju ljubav,
    ma koliko udaljen bio,
    a nikada neciju mrznju.

    ОдговориИзбриши