среда, 16. децембар 2015.

Kobajagi bog

Kada je Pandora otvorila kutiju, iz nje su pocele da izlaze zarobljene stvari.
Shvativsi sta je ucinila, Pandora je brzo zatvorila kutiju.
U kutiji je ostala samo jedna stvar: nada.

Kada se od nade odvoji sumnja, ostaje vera.
Cista, snazna, nepokolebljiva i slepa.
Takva vera ima moc.

Vera je odvojena i oslobodjena od logike.
Utemeljena samo u osecanjima nema podrsku logike.
Jer osecanja i logika ne stanuju zajedno.

Sva velika otkrica, sve velike ideje, nemaju logiku.
I tek kada do otkrica dodje, logikom se unazad objasnjavaju.
Sva velika otkrica stvorila je vera.
Slepa vera.

Vera stvara.

Cak i ako se ne materijalizuje, bio je to lep san.
San vredan zivljenja.

Verujem samo u lepe stvari.
Neke od njih sam stvorio, i sada ih zivim.
Neke ce zauvek ostati lep san.
Ko zna, mozda ce se jos neka ostvariti.

I dete zna da su igracke kobajagi.
U svojoj iskrenosti dete gradi svoj svet.
Ono u svakom trenutku zna da je kobajagi.
Ali mu to ne smeta da punim srcem uziva u igri.

Da bude bog,
da stvara,
i da voli stvoreno.


I vide bog da je dobro.

26 коментара:

  1. Dete zna da nije kobajagi.
    U tome je razlika.

    Kobajagi zivot.

    ОдговориИзбриши
  2. Tu igru "Kobajagi" nastavljamo da igramo celoga života.
    Igra je svako koga je nada i vera ostavila na cedilu.
    Igra iako zna da je samo "kobajagi."
    I svako ima svoju igru, ne postoje ni dve slične, a kamoli dve iste.
    I dokle god želiš i voliš da je igraš, živ si.
    Jer mašta je čudo.
    Da nje nije, ko bi preživeo?
    Osim Boga :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Marianne de votre jeunesse19. децембар 2015. 18:38

      Volim ovaj svoj kobajagi život.
      Lep je, magičan :)

      Избриши
    2. Samo da ne ispadne kljakav,ćorav,skroz faličan? :?

      Избриши
  3. A ovaj naš virtuelni "život", šta je drugo nego "kobojagi život?"
    Cela planeta vodi kobojagi život.
    Osim onih kojima stvarni život radi o glavi.
    A ti nemaju više kud.

    A Bog gleda i pita se gde je pogrešio?

    ОдговориИзбриши
  4. Kobojagi bog?

    Drski i priglupi čovečuljak usuđuje se da tvrdi da bog postoji ili ne postoji, svejedno.

    Kako se usuđuje... taj kobojagi čovek?


    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Što si ti tako kivna na čoveka kada ga je Bog stvorio po svom liku?

      Избриши
    2. Baš zbog te žvake koju je čovečuljak smislio.
      I još hoće da kroji Boga spram svog lika?
      Eto, zato :)

      Избриши
    3. Ipak, i među tim čovečuljcima nađe se poneki džin - pravi bog, onaj sa velikom idejom, stvaralac.

      Избриши
    4. Da nije takvih,Bog bi pomislio da mu se potkrala neka greška, dok je duvao u figuru od gline.:)

      Избриши
  5. Dešava se da usamljeno dete izmisli sebi "kobojagi" prijatelja.
    Razgovara i igra se sa njim.
    Može i da mu da ime - Sebastijan ?
    Što da ne?
    A kada odraste opet može da ima takvog prijatelja.
    Nekog ko se zove kao ... :)
    Što da ne?

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. I ja imam jednog takvog, nosim ga u sebi.
      Strog je, stalno pridikuje i zanoveta, a što je najgore, uvek je u pravu.
      Ali sve mogu da mu kažem, sve razume, ne zamera i podnosi sve moje budalaštine i greške.
      Da nije takav, ko bi ga trpeo?
      I gde bi mogla naći takvog, takvog kao ...:*

      Избриши
  6. Dobro je što u čoveku osećanja ponekad nadilaze logiku.
    Jedino tako dobrota i ljubav ponekad dobiju svoju šansu.

    ОдговориИзбриши
  7. Da, snovi su vredni življenja, makar se ne ostvarili.
    Ali ako ne veruješ u sebe, nemoj verovati ni u Boga.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Na dnu Pandorine kutije odavno nema više ničega,
      samo nekoliko mišijih brabonjaka.
      Ali možda je to dobro - nada te više ne može izneveriti, a ni ti nju.
      Nemaš više izgovora, ni opravdanja, ne traži krivca.
      To što si napravio, tvoj je pravi život i to si ti.
      Nema više igre "Kobojagi"... tako ti bog pomogao.
      I meni, naravno :)

      Избриши
  8. Volim i ja lepe stvari.
    Ko ne voli lepotu?
    Da je gledam, dodirujem, upijam ,živim... stvaram.
    Jedino lepotu čuvam i pamtim u sebi, sve ostalo zaboravljam.
    Da li?
    I kada se ceo svet od zla izvrne naopačke, samo zažmurim.
    I ako me upitaš kako sam, ne očekuj odgovor.
    Ne znam ga.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Znaš, znaš, samo žmuriš i bežiš, a muka ti je kada pogledaš oko sebe.

      Избриши
    2. Da mi je da budem Bog, makar taj kobojagi bog, samo jedan dan...ili jedan tren, pa da napravim veliko spremanje Sveta !

      A ako to ne može,o, dragi Bože, daj makar ono "Da mi je biti morski pas"

      Znaš tu pesmu, Hakime?:)

      Избриши
  9. Da,dete ima moć da stvara svoj svet, mimo odraslih i uprkos njima.
    Taj maštovit i uzbudljiv svet je njegovo utočište, isto kao kućica na drvetu u koju beži iz sveta odraslih.
    Tamo je jedino nedostupno, slobodno.
    Ali vreme odrastanja ga primorava da se spusti u taj zastrašujuči, neprijateljski svet u kome je skoro sve zabranjeno i gde je pohvala i nagrada retkost, mnogo ređa od kazne.
    Da,dete je pravi mali bog sve dok odrasli ne ubiju tog boga u njemu.
    A tada postaje samo još jedan kobojagi čovek.:)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Bog se ne može ni u kome ubiti, samo se đavo može ukrotiti, možda pripitomiti?
      Ali ni to ne uspeva uvek :)

      Избриши
    2. A ja mog đavolka ne dam i gotovo.
      Bez njega bi mi život bio smrtno dosadan :)

      Избриши
  10. Mariannne de votre jeunesse19. децембар 2015. 20:12

    A ja samo brinem... gde je Hakim???

    ОдговориИзбриши
  11. Ne brini.
    Eno ga, tuče zaječarsko i naručio je picu, dve pice, kod onog bildeera :)

    ОдговориИзбриши
  12. Planuše i oni zamamni kolači iz izloga...
    Baš sam bacila oko na onaj lila...
    Ili je to bilo samo kobajagi?

    ОдговориИзбриши