субота, 21. новембар 2015.

Preživeti

Zagrljaj je uvek dobrodošao, ali čovek koji je utrnuo ne oseća.
Često, pritisnut teretom, mali čovek spusti prag svojih osećanja.
Da bi preživeo.
Tada "ne razlikuje šećer od soli". Ne oseća ni sitost ni glad, jede ljuto iako nikada nije. Nije mu hladno ni vruće.
To zaleđivanje, zatvaranje, jeste način da čovek sebe sačuva. Ali ako takvo stanje predugo traje, provešće život u zatvoru.
Nije to ni neobično ni retko. Problem je kada, u tom unutrašnjem zatvoru, počinje da prepoznaje lepotu. Ne smisao, od njega je još uvek daleko.
Iz zatvorskog mraka se najjasnije vide pukotine kroz koje svetlost ulazi. Kroz pukotine diše, tu svetlost koje ima tako malo. 
Da, može se disati svetlost. Zrak.

Kada ljudi dođu u fazu da se plaše da drugog ne povrede, onda je to ljubav.
Kada se približavamo nekim ljudima, rastu njihovi i naši apetiti i očekivanja, dok na kraju đavo ne dođe po svoju nagradu.
Kada se dvoje ljudi približe, osećaju radost. Ushićenje. Osećaju se kao dobitnici na lutriji.
Vremenom zaboravljaju tu radost, i sve više traže i očekuju, dok se, potpuno razočarani, ne posvađaju.

Veliki ljudi se svakom susretu raduju kao prvom. Ne dozvoljavaju očekivanjima da porastu, i apetitima da im pojedu radost.
Znaju da od reči sretati dolazi reč sreća.


I kada nestanem, to ne traje predugo. Imam ja svoje mane. Mnoge su van mene, neke čak nedostižne. Ali su moje, i tu se nema šta dodati.

A kada stvarno nestanem, niko neće primetiti. Neće ostati ništa, čak ni praznina.

13 коментара:


  1. Kad god ti izgleda da ne možeš preživeti, Život će ti dokazati da možeš
    Život najbolje zna kako treba sa belančevinom.
    Belančevina uvek uspeva nekako da se odmrzne, a najlakše je ako je tako jadnu pronađe neka druga belančevina, radosna i vrela, zagrli je i udahne joj svoj dah.

    I možeš neko vreme da čamiš u toj tamnici tako polumrtav - poluživ i gledaš u
    pukotinu kroz koju se jedva nazire svetlost.
    U tome nema lepote, samo čežnja za njom.
    I jednoga dana belančevina će se pobuniti i zidine razvaliti.
    Osetićeš opet da si živ, grabićeš se i za slano i za slatko, halapljivo, kao nikada pre.

    I nemoj da nestaješ, ni na kratko, a ni zauvek.
    Iza tebe ostala bi golema crna rupa.
    A sa crrnom rupom nema šale :)

    ОдговориИзбриши
  2. Kad god ti izgleda da ne možeš preživeti, Život će ti dokazati da možeš
    Život najbolje zna kako treba sa belančevinom.
    Belančevina uvek uspeva nekako da se odmrzne, a najlakše je ako je tako jadnu pronađe neka druga belančevina, radosna i vrela, zagrli je i udahne joj svoj dah.

    I možeš neko vreme da čamiš u toj tamnici tako polumrtav - poluživ i gledaš u
    pukotinu kroz koju se jedva nazire svetlost.
    U tome nema lepote, samo čežnja za njom.
    I jednoga dana belančevina će se pobuniti i zidine razvaliti.
    Osetićeš opet da si živ, grabićeš se i za slano i za slatko, halapljivo, kao nikada pre.

    I nemoj da nestaješ, ni na kratko, a ni zauvek.
    Iza tebe ostala bi golema crna rupa.
    A sa crrnom rupom nema šale :)

    ОдговориИзбриши
  3. Ne znam kako se stvorio ovaj duplikat?
    Ali u svakom slučaju je dobrodošao!
    Možda treba napraviti još koji, da čitaš, da dobro utuviš : )

    ОдговориИзбриши
  4. Bozanska ljubav je evolucijska ljubav.
    Ako ti je potreban zatvor da bi nesto naucio, onda tako treba da bude.
    Iz ove tacke gledano, dugo mi je trebalo to da svarim. Sada prihvatam.
    Bice onako kako treba da bude.

    ОдговориИзбриши
  5. Svako ima svoj način da preživi.
    Može da iskezi zube i naoštri kandže... da se ukopa u mulj kao gmaz...
    ili da se preobrazi u nekog drugog i zavara trag...da zaspi dugim snom bez hrane i vode i bez snova...
    A može da ispreda finu svilu, kao svilena buba, i da se u nju umotava, dok se ne zazida u njoj...spava i sanja...
    O čemu može da sanja svilena buba, ako ne o dobroti, ljubavi, lepoti ?
    Da nije tako, ko zna šta bi se iz te čaure izleglo, samo ne leptir?
    I

    ОдговориИзбриши
  6. Izgleda da preživeti nije samo pitanje karaktera, nego pre svega duše.
    Osetljive duše ne samo da se učaure i sanjaju svoje snove, već mogu da reše da ostanu tu gde jesu, da nikad ne izađu.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Mogle bi, ali neće, bar ova neće, preboleće.

      Taj Zrak što se jedva probija kroz pukotinu tamničkog zida staza je kojom će se vratiti - u zagrljaj.
      Setiće se da -"sreća znači sresti se".:)

      Избриши
    2. I zato za tu svilenu bubu ne brinem.
      Izleteće kao leptir, samo tako može izleteti neko kao ...;)

      Избриши
  7. A ja samo tumaram, ne znam nikada da li odlazim ili dolazim.
    Da li bežim? Ili samo tražim?
    Ili je to moj način da preživim?

    ОдговориИзбриши
  8. Dešava se da nije najvažnije preživeti, da moraš dobrovoljno da se odrekneš svega, pa i života, samo da bi zaštitio nekog ko ti je važniji.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Marianne de votre jeunesse23. новембар 2015. 14:55

      Sećaš se one scene iz "Titanika" - on se smrzava i davi u ledenoj vodi , a ona se baškari na dasci?

      Избриши
  9. Muškarac uvek štiti, osim ako nije *****.
    Tako mora, zapisano mu je u genima, pa voleo ili ne voleo, a naročito ako voli.
    Isto kao žena kada štiti decu i ne mari za cenu.
    Žrtvujući sebe, štite Život sam.

    ОдговориИзбриши