недеља, 1. новембар 2015.

Majmun

Nije rad stvorio coveka.
Covek je stvorio rad.
Zatim ga je taj rad pregazio.
Nezaposlen nije besposlen. Nezaposlen razmislja kako i gde naci posao,
jedino o tome,
gubeci osnovni razlog za rad.
Suprotnost radu nije lencarenje. Nije nerad.
Suprotnost radu jeste kreativnost. Kreativnost nije nerad, kreativnost je stvaranje sa idejom, pronalazenje i ispunjenje covekove svrhe.
I kada mali covek nadje posao koji nece ispuniti njegove potrebe, bice ipak zadovoljan, jer ima posao. Zaposlenje se danas smatra imetkom, kapitalom, dostignutim razvojem.
A od takvog posla, rada za drugoga, covek nikada nema koristi. Neko drugi uvek ima.
Slepa potreba za poslom dolazi od jednako slepe potrebe za pripadanjem.
Slepa, zato sto covek treba da pripada jedino sebi, a uplasen covek pripada svakome vise nego sebi.
Svet jeste dovoljno velik za sve.
Ali su se zli ljudi dosetili, i podigli pregrade koje ogranicavaju coveku vid, stvarajuci iluziju da je svet sasvim mali, tek do iza coska.
Izmedju tih pregrada tiskaju se i medjusobno guraju ljudi koji radije citaju novine nego da ocima vide. Radije pogledaju vremenski izvestaj na ekranu nego da izadju na terasu.
I tesno im je. Svet je mali, logicno zakljucuju.
Vodjeni tom logikom pokrecu ratove, proterivanja, pomeraju zidove i pregrade, trazeci slobodu.
Ne uspevaju. Pregrade su im u glavama.
Usle su kroz novine, ekrane, mitinge, deformisano skolstvo.
Pomeranje pregrada sukobima ce samo stvoriti jos pregrada. Kavezi ce postajati sve manji.
Da bi se oslobodili pregrada, zidova, bodljikave zice, potrebna je mudrost.
Ona se nalazi u knjigama.
Prepricane knjige nemaju nikakvu vrednost, narocito ako ih pijan prepricava gastos. Treba citati originale, jer se mudrost, potrebna za sklanjanje pregrada u glavi, nalazi u onim delovima koje fukara preskace.
Samo citanje ce oplemeniti coveka, cak iako ga nicemu ne nauci.
I to je dovoljno. Za ukidanje granica je potrebna plemenitost, ne znanje.
Zivot bez granica je zivot van zatvora.
Zatvorska menza ce nekome nedostajati. Nekome ce nedostajati masni zidovi, resetke, batine. Ima takvih ljudi.
Ali je najvaznije: ne treba im dati vlast.

Rad je proizvodnja koja se ostvaruje politickom ili ekonomskom prisilom. Najcesce prisile su stap i sargarepa.
Rad je prodavanje sebe na rate. Covek nikada ne bi pristao da proda sebe, u komadu, danas, za kes, ali ga je na mesecne rate lako kupiti. I jeftinije.
Kada bi covek radio za sebe, mogao bi da radi samo 5% vremena. Uzivao bi u tom radu, jer bi se osetio vrednim a ne iskoriscenim. Za 5%, kazu ekonomisti, covek moze steci hranu, krov i odecu. Ostatak vremena bi ziveo, ili makar pokusao.
Zbog usvojenog straha covek svo vreme radi, uglavnom stvarajuci vrednosti koje ga porobljavaju.
Jer covek je ono sto radi.
Ako radi glup, dosadan i monoton posao, to ce postati.
Ako radi zanimljiv, dinamican, zabavan posao, takav ce postati.
Ako radi ono sto voli, ili ako voli ono sto radi, sta god da je starije, volece.
Rad nam trosi polovinu budnog vremena. Jedina covekova sloboda je slobodno vreme. Slobodno vreme je vreme za koje je sef odredio da nas ne placa. A mi ga provodimo muceci se u teretanama, u lajkovanju tudjih lanaca, kupovinama stvari koje se dopadaju drugima.
Sloboda je suprotstavljena celom porobljenom coveku, ne samo njegovoj porobljenosti, i zato se rob nece odreci lanaca kojima je vezan.
Zato ce se moderan covek boriti protiv slobode.
Moda je pretvorila svet u Gulag.




28 коментара:

  1. Hoćeš da kažeš da je rad koji nije kreativan i onaj koji moraš da obavljaš silom prilika -
    od čoveka stvorio majmuna?
    Ali majmun je bio pametniji kada je odučio da ostane samo majmun.
    Pitanje je sad ko je od njih dvojice čovekoliki?

    Ovaj čovekoliki ne može da bira i srećan je ako radi kao dobro plaćeni đubretar,
    iako možda ima dve diplome.
    Retko koji kreativac uspeva da se dobro proda,
    najčešće gladuje, ali je ipak srećniji od roba koji crkava na nekom besmislenom dosadnom poslu da bi gazda imao veći profit.
    Produktivnost i profit ?!
    To su lanci koji su od čoveka napravili roba.
    Zašto čovekoliki prihvata tu igru ?
    Zato što nema izbora, mora da jede, a živi u strahu i nemoćan je da nešto promeni.
    Sve što je do sada toliko puta pokušavao nije uspevalo - igra je uvek ostajala ista.
    I pravilo je uvek isto, samo jedno - ja sam tvoj gospodar, ti si moj rob.
    I - tačka.




    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Sve je više poslova koje bi mogao raditi izdresirani majmun, a čovek mora to da radi za sitne pare.
      Pa kako onda da ne poludi?
      Cena diploma pada sve niže i sve je više "snalažljivih", igraju staru igru - lopova i žandara.
      A onaj baš "kreativan" izmisli novu igricu, možda snimi kafanski hit ili se napući i natrći na naslovnici... i eto kapitala.
      Od tuđe gluposti se može dobro živeti, ne treba ti ni sopstvena pamet.



      Избриши
    2. Dobra guza je na većoj ceni od pametne glave :)

      Избриши
  2. Nema skuplje robe od kile moga mesa.
    I od jednog sata mog slobodnog vremena.
    Još se nije našao gazda koji je mogao to da plati.
    I neće.
    Bezobrazna sam?
    Jesam.
    I tako će biti sve dok se budem mogla odricati svih tih stvari koje ti otplašuješ celoga života svojim znojem.
    I krvlju?
    I suzama?

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Auuuuu...
      Beskućnik si?
      Imaš goluba pismonošu, ideš peške i prolaznike zapitkuješ svaki čas koliko je sati?

      Избриши
  3. Među majmunima samo jedan je glavni majmun, on je vođa, njemu se pokoravaju.
    Svi ostali ga bezuspešno imitiraju, ali ipak ostaju samo sporedni majmuni.

    A među nama - svi su isti.
    Ne može se razlikovati glavni od sporednog, ni po čemu.
    Čovekoliki ko čovekoliki.
    Važno je biti "in", biti "celebriti", ako može.
    Prodaj i sebe i svoj život, pa šta košta da košta.
    Kralj kiča...kralj parade...ili neke vlade, šta ima veze?
    Prodaj i svoju najveću manu za naslovnu stranu.
    I teraj dalje.

    Majmunska posla.






    ОдговориИзбриши
  4. Moderan čovek je umoran i uplašen čovek.
    I bezbroj puta izneveren i prevaren.
    Nema više snage da se bori "protiv", niti ima više volje da se bori "za".

    ОдговориИзбриши
  5. To nije moderan čovek.
    To je bivši čovek.

    Moderan čovek se tek sprema da izađe na scenu.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Je l? Zar opet?
      Samo da znam, da spemim pajser.

      Избриши
    2. Zaboravi pajser, prošla su ta vremena.
      Ovo je planeta majmuna.
      Informacija, dezinformacija, manipulacija.

      .Dobrodošao u "novi vrli svet"

      Избриши
  6. Sve je to lepo još onomad objasnio onaj Marks, i onaj Engels.
    Ali šta vredi, nije imao kome.
    A i ako si ga čuo, nisi razumeo.
    A i ako si ga razumeo, terao si po svom.
    Pa eto ti sad, čovekoliki.:)

    ОдговориИзбриши
  7. Marks je svojevremeno izgovorio: "Ja nisam marksista", pokusavajuci da se distancira od majmuna.
    Moj matori je, kada su mu ukazali veliku cast da dobije crvenu knjizicu, rekao: moze, al da prvo vi vratite svoje.
    Analiza ljudske autoritarnosti bi nas odvela u utopiju.
    A mozda tamo zaista pripadamo? Tamo gde nam srca snevaju.
    Jedino hrabrost nedostaje. To je jedino sto je zakonski oduzeto modernom coveku.
    Ljudi koji su prihvatili trzisne zakone, koji su se odrekli hrabrosti, nisu pretvoreni u robove, nego mnogo gore, u robu.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Tamo gde zaista pripadamo i "gde nam srca snevaju" nećemo nikada stići.
      Nemamo ni mozga ni muda za to.

      Избриши
    2. Jesi li bio? Kako znas da nismo tamo? :)

      Избриши
    3. Čovek jeste samo roba i nema jeftinije robe od čoveka.
      Čovek je roba sa felerom.

      Избриши
    4. Nije covek napravljen sa felerom. Feler je nedostatak hrabrosti.
      Nedostatak mozga i muda, kako Prolaznik rece.
      Nedostatak hrabrosti.
      Jedan ples? Znas ti dobro da ne postoji "jedan ples", muzika ovde svira do duboko u noc.

      Избриши
    5. Bez mozga još i kojekako...
      Ali nedostatak hrabrosti jeste najveći feler.
      Bez hrabrosti nema ničega... ni prvog koraka, pa ni plesa, pa makar muzika svirala večno. :)

      Избриши
  8. Одговори
    1. Gde pronalaziš ovo, ko to gleda, kome je ovo uzor?
      Ovo je samo za kantu.
      Svaki majmun ima više stila :)

      Избриши
    2. Milion pregleda su napravile generacije koje dolaze.
      I na ostalim spotovima je po milion pregleda.
      Ne, nisu je gledali da bi se smejali, kao onom nesrecnom Ekremu.
      Ova muzika tutnji iz otvorenih automobila, sa prepunih splavova, iz prozora beogradskih solitera.
      Mercedez je postala mejnstrim.
      Vaspitno sredstvo.
      Udzbenik.
      Cilj.

      Избриши
    3. Samo milion?
      To je onda utešno, ima valjda još neki milion koji nije ni video ni čuo za ovo?
      I blago majmunima, oni su fin svet.
      Ko bi rekao da su nam tako blizak rod ?:)

      A ko je taj Ekrem?!
      I

      Избриши
    4. " Genetski materijal čoveka i šimpanze podudaran je u 98,4%.....

      ....Katkad smo monstrumi, ponekad divna stvorenja, ali uvek smo životinje.
      O sebi volimo da mislimo kao o posrnulim anđelima, a ustvari smo uspravni majmuni. Sve što činimo, urođeno nam je i ima svoju genetsku osnovu i sve naše aktivnosti veoma nalikuju aktivnostima ostalih životinja.
      Međutim, neke od njih razvili smo do neslućenih razmera, a druge zatomili, uz vrlo štetne posledice"....

      Dezmond Moris - "Goli majmun"

      Избриши
  9. Zar je žena uništila hrabrost muškarcu?
    A ako jeste, kakva je to žena i kakva je to hrabrost bila ?

    Roditelji kojima je potreban bukvar i ovakav predavač, bolje da nemaju dece.
    Za vaspitanje dece potrebno je vreme i strpljenje, a ne bukvar.
    A to se ne kupuje za 2o evra.

    ОдговориИзбриши
  10. Kakva zena? Zena koja protiv muza zove policiju.
    Kakva hrabrost? Posle policijskih batina iscezava.
    Osim vremena i strpljenja, za vaspitanje je potrebna sloga, a ne sukob stavova.
    Sukob stvara (ne)ravnopravnost.
    Nije isto biti "jednak" i biti "ravnopravan". A kada se izjednace, ostaje samo ono "biti".
    20 evra je parce kartona, papir na kome pise: ne udaraj, voli. Zapusen nam je filter prevelikom bukom, pa ne cujemo sebe. Putokaz sluzi da nas zaustavi, uspori, naredi da, makar za trenutak, prestanemo da gledamo u druge i pogledamo u sebe.
    Ali 20e ocigledno nije dovoljno, ljudi vise paznje poklanjaju onome sto skupo plate.

    Ma slazem se sa tobom, samo konstatuem gde smo. To "gde smo" nam govori "ko smo".

    ОдговориИзбриши
  11. Zašto očekujemo da nam drugi uređuje život, svi drugi osim nas ?
    Predavači, lekari, psihiolozi, policijaci, socijalni radnici, sudije...zašto njima prebacujemo svoje probleme i dileme?
    Profesionalci su, ali i oni su ljudi, otaljavaju svoj posao, i gledaju da zarade nešto osim plate u ova vremena.

    Svako bira sebi partnera, način života, odeću, hranu, muziku....
    Ako ne ide, ne krivim nikoga.
    Uvek sam besna samo na sebe.
    Sve što ne valja, moj je izbor.
    Jedino deca nemaju izbora.
    Postaju ono čime ih roditelji hrane, ili još gore - ne hrane.


    ОдговориИзбриши