четвртак, 26. новембар 2015.

Jedno

Umetnost ne nudi celu lepotu. Umetnost samo donosi ideju lepog. Lepota se ne nalazi u umetnickom delu, nego u ideji, koja, u onome ko posmatra, klija i raste.
Sam moral ne stvara red. On samo nudi ideju harmonije. Stvarni red i harmoniju stvara volja, mali covek u kome zakoni dobrote rastu i dobijaju oblik.
Moral je skup pravila koje stvara istinski slobodan covek. Moral, kao skup zakona, ne ogranicava slobodu, buduci da ga je sloboda stvorila.
Ako lepota, red, harmonija i dobrota ne postoje izvan nas, onda ih i ne treba traziti izvan uma ili srca.
Treba im dozvoliti da u umu porastu, da u srcu porastu. Unutra. A kada prerastu malog coveka, iznici ce iz njega kao ideja.
Kada ljudi imaju zajednicke ideje, oni dele svoje umove i svoja srca.
Tada postaju jedno. Jedan. Eden.
Ono Jedno, kome svi instinktivno tezimo.




J je veza ka mestu sa koga je dosla ideja.
E je simbol temelja, korena, dubine, granice.
D je stabilna gradjevina na temelju.
N je rast, priblizavanje nebu.
O je punina, ispunjenost, celo.

18 коментара:

  1. Strast je suprotstavljena razumu.
    U toj borbi moze da pobedi onaj ko se predstavi kao dobar. Strast upravo to cini.
    Strast sebe predstavlja kao ljubav.
    A to nije.
    Ljubav je gradjenje, zidanje, stvaranje. To stvaranje nije ni lako ni udobno, ali donosi zadovoljstvo.
    Strast negira trud, rad, brigu. Sta se moze stvoriti bez napora, truda, odricanja? Nista dobro.
    Strast je zato suprotna stvaranju. Iz strasti dolazi povredjivanje. Agresija, teske reci, bes. Batine.

    Ostario sam, cim sam naucio da ih razlikujem,
    ili
    ostario sam cim sam naucio da ih razlikujem.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Bez strasti ne bi bilo ničega vrednog spomena.
      Bez strasti nema ni velike ideje ni velikog ostvarenja, samo osrednjost.
      Strast je moćna sila, pokretač, stvaralac svega što je čovek uspeo da smisli i stvori.
      Istina, ne bi bilo ni zla, da nije strasti.
      Ali razum je tu da prikoči kada treba - da i stvaralačka i rušilačka strast ne pređu u ludilo.
      Ipak dešava se to u doba bezumlja, kakvo je ovo naše sada i kakvih je bilo mnogo puta pre toga.
      Ali na kraju takva razorna strast razori i samu sebe.
      I stvaralačka energija, težnja za redom, lepotom i skladom, usađena u čoveka, uvek nadvlada zlo.

      A svakodnevni život bez strasti jeste samo puko životarenje
      - tiha voda, plićak, bara, mrtvo more.
      Pa čak i ljubav.
      Ljubav bez strasti je lepa, ali samo strasna ljubav je veličanstvena.
      Svako čezne za takvom ljubavlju i traži je celoga života.
      Ako je ne pronađe pretvara se u strasnog skupljača koještarija - šibica, markica, novaca, dragulja... medalja, titula...može postati kockar, navijač, narkos, obijač sefova, potrošač, osvajač...

      A kada ti godine postanu izgovor, nisi star, samo je tvoja strast ugasnula.
      I treba dobro u nju duvati, da se razgori... :)

      Избриши
    2. Ako mlad čovek nema izbora i ne može da upravlja svojim životom, brzo postaje bezvoljan, kao neki beznadežni starac.

      Избриши
    3. Marianne de votre jeunesse28. новембар 2015. 09:27

      Ako treba da se duva, samo kaži, tu sam :)

      Избриши
  2. Lako je pronaći lepotu i sklad u svemu postojećem, osim u - čoveku.
    Cvet divlje ruže, kristalna građa nekog minerala, paukova mreža...lepi su i skladni, uređeni po zakonima koji su unapred predvidljivi, kao što su poređani elementi u Mendeljejevom periodičnom sistemu.
    I na isto pitanje dobija se uvek isti odgovor.

    Ali sa čovekom se nikada ne zna.
    U njegovom mozgu, srcu i duši uvek neka borba, nemir i zbrka.
    Na isto pitanje dobićeš uvek drugi odgovor.
    Pa i ako se on sam pita - ista stvar.
    Pa kako onda postati jedno sa nekim takvim?
    Nikako.
    Možeš samo na tren pomisliti da ti je neko blizak, možeš se udružiti sa njim u nekom poslu ili u ljubavi, ali se uvek ispostavi da je to kosmička udaljenost.
    Dvoje se traže, sudaraju, sjedinjavaju...raspadaju, nestaju, ili samo idu dalje...
    Mogu postati jedno samo - u svom nasledniku.
    A tu je po zakonima genetike - svako iznenađenje moguće :)

    ОдговориИзбриши
  3. Možda bi i mogao da postanem "Jedno", kada se ne bi uvek umešao neko treći, ili neka viša sila.

    ОдговориИзбриши
  4. Lepo je deliti misli sa nekim ko ti je drag.
    Još lepše je dobiti njegovo "isluženo i beskorisno" srce na poklon, pa makar to bilo iznuđeno.
    Lep je taj osećaj da ste jedno, čak iako je samo izmaštan.
    I sigurno to nećete biti, osim u mislima.

    Ali, ima li nešto lepše od toga?

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ima.
      I ti dobro znaš da ima.
      Pa što se onda prenemažeš?

      Избриши
  5. Treba ispitati i sve druge mogćnosti ;)

    ОдговориИзбриши
  6. "Naš dan je zelena jabuka
    napola presečena
    Gledam te, ti me ne vidiš
    Između nas je slepo sunce
    Na stepeništu zagrljaj naš rastrgnut
    Zoveš me, ja te ne čujem
    Između nas je gluvi vazduh
    Po izlozima usne moje traže tvoj osmeh
    Na raskrsnici poljubac naš pregažen
    Ruku sam ti dao, ti je ne osećaš
    Praznina te je zagrlila
    Po trgovima suza moja traži tvoje oči
    Uveče se dan moj mrtav
    sa danom tvojim mrtvim sastaje

    Samo u snu istim predelima hodamo"

    Vasko Popa

    ОдговориИзбриши
  7. U prostim recenicama:
    Ljubav stvara strast.
    Strast ne stvara ljubav.
    Prva rec je subjekat.

    Ljubav koja predugo traje stvara nove ljubavi.
    Strast koja predugo traje stvara sukobe.
    Iako obe stvaraju, tako ih je lako razlikovati.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Kako ti uspeva da spakuješ ljubav u prostu rečenicu?
      A tek strast?:):):)

      Избриши
  8. Prosta je samo njihova medjusobna veza.
    Svaka za sebe to nije.

    ОдговориИзбриши
  9. Kao "Ja" se osećam dobro.
    Ali bolje mi je u "Mi".
    A kada se u "Jedno" spojim, tek onda zapravo postojim :)

    ОдговориИзбриши