четвртак, 13. август 2015.

Nista drugo nije vazno


Tako blizu, bez obzira koliko daleko
Ne može biti mnogo dalje ni od srca
Zauvek verujući u to ko smo
i ništa drugo nije važno

Nikad se nisam ovako otvorio
Život je naš, živimo ga na svoj način
Sve ove reči ne izgovaram tek tako
i ništa drugo nije važno

Poverenje tražim i nalazim ga u tebi
Svaki dan donosi nam nešto novo
Otvorenost za neko drugačije viđenje
i ništa drugo nije važno

Nikad me nije bilo briga šta oni rade
nikad me nije bilo briga šta oni znaju
ali ja znam

Tako blizu, bez obzira koliko daleko
Ne može biti mnogo dalje ni od srca
Zauvek verujući ko smo
i ništa drugo nije važno

Nikad me nije bilo briga šta oni rade
nikad me nije bilo briga šta oni znaju
ali ja znam

Nikad se nisam ovako otvorio
Život je naš, živimo ga na svoj način
Sve ove reči ne izgovaram tek tako

Poverenje tražim i nalazim ga u tebi
Svaki dan donosi nam nešto novo
Otvorenost za neko drugačije viđenje
i ništa drugo nije važno

Nikad me nije zanimalo šta oni kažu
nikad me nisu zanimale njihove igrice
nikad me nije zanimalo šta oni rade
nikad me nije zanimalo šta oni znaju
a ja znam

Tako blizu, bez obzira koliko daleko
Ne može biti mnogo dalje ni od srca
Zauvek verujući ko smo
i ništa drugo nije važno




Gladni hleba.. siti straha

“Hoćeš li da mi kupiš jedan hleb..“ začula sam hrapavi muški glas preko levog ramena.
“Hleb..?“ ponovila sam.
“Jedan..“ odgovorio je.

Mladić od nekih tridesetak godina, prebačene torbe preko grudi, u zelenoj perjanoj jakni,
stajao je ispred pekare.
Skoro sasvim mokar, jer je sneg uporno padao, gledao me je ravno u oči.
Nije ličio na prosjaka, ne.
Ličio je na nekoga koga, da nije progovorio, ne bih ni primetila.
Stajao je sa suprotne strane velike bare, na dva koraka od mene.
Kao po komandi, okrenula sam se na peti i utrčala u pekaru.
Prodavačica, vidno iznenađena, verovatno gledajući šta se dešava, procedila je polutiho,
pre nego što sam uspela zatražiti.. “Nećete mu, valjda, kupiti hleb..?“
“Molim vas jedan hleb.“
Nevoljno ode do police, zamota hleb u kesu i pruži preko tezge.

Stajao je nepomično, sa iste strane bare.. on sa jedne, ja sa druge.
Pružajući mu kesu, pružio je ruku.
U trenutku sam je ispustila, želeći da je što pre uzme.
Prsti su mu bili ledeni.
Nisam ga mogla pogledati u oči.. ali sam bila sasvim sigurna da me gađa njima pravo u
svest.

Put do stana nikad nije duže trajao.. zadihana, utrčavajući u lift, u panici sam stisnula tri
sprata.
Svaki put kad bi se vrata otvarala, činilo mi se da vidim mokru, zelenu jaknu.. hladni prsti
klizili su mi niz kičmu, kao da me hiljadu zmijskih jezika liže.
Tek kad sam okrenula ključ, počela sam da dišem.

Posle sam dugo ćutala.
Neki se nemir uvukao pod levo rebro.
Jesam li, hraneći njega, hranila onaj deo mene koji je večito gladan mira..?
Te noći nisam spavala.

Kad je svanulo, znala sam odgovor.
Svejedno je.
Gladna usta ne pitaju.

..deo pokidanih misli, Decembar 2010.. Morrana

11 коментара:

  1. Gladni svega, a i siti svega.

    Čime nahraniti takve kada im se od svega već gadi?
    Sve ih je više, gonjeni strahom tumaraju preko planete...
    Kao krda u stampedu.
    Beže oni, a i svi od njih beže.

    I zašto većina okreće glavu od jadnika koji čuči na asfaltu sa ispruženom rukom?
    Bednik ne može pomoći bedniku?
    Ili ga prosto nije briga?

    Najlakše od svega je kupiti gladnom veknu hleba.
    Ali to njega neće nahraniti, a ni tebe neće umiriti.
    I niko nije zaslužio da spava mirno.

    Ali ipak spava.

    ОдговориИзбриши
  2. Ništa drugo nije važno...

    Samo ovaj san
    što nam je dodeljen nekim slučajem
    kao da je jedan jedini u životu
    prvi i poslednji
    u isti mah...

    I ne znamo kolko će da traje
    Celu večnost ili jedan dan?

    Ali ništa drugo nije važno
    Ti znaš
    I ja znam

    Pa sve dok nas bude

    ОдговориИзбриши
  3. Ljudi postaju ravnodušni na tuđe nevolje, nije čudo.
    Ne mogu ni sa sopstvenima da izađu na kraj.
    Ne zna se ko je veći slepac - onaj sa ispruženom rukom ili onaj koji okreće glavu od njega.

    ОдговориИзбриши
  4. Gladna usta, gladno srce, gladna duša?
    Strašno, gore, najgore.

    ОдговориИзбриши
  5. Živeti život po svojoj meri.
    Ništa drugo nije važno.

    ОдговориИзбриши
  6. Lako je tebi, može ti se, ti si ćaknuta.

    ОдговориИзбриши
  7. Čak i u tuđoj nevolji svako govori samo o sebi, kao Morrana.

    ОдговориИзбриши
  8. Neke obične reči kao u ovoj pesmi, mogu da prođu nezapaženo.
    Ili odjednom dobiju sasvim novo značenje.
    A mogu i da te pogode.
    Zavisi...

    "Tako blizu, bez obzira koliko daleko
    ne može biti dalje ni od srca"...

    Eto ti, pa sad dumaj.
    Ništa drugo nije važno...osim dumanja :)

    ОдговориИзбриши
  9. Tako je !
    Ma kakvo dumanje...:)
    Ništa bez ljubavi :*

    ОдговориИзбриши