субота, 09. мај 2015.

Vilinska čarolija

"Vetar diše gde hoće a glas njegov čujes a ne znaš otkuda dolazi i kuda ide" Jovan 3.8

Linije koje paralelno idu ka beskonačnosti,
svaka svesna druge linije,
ne moraju nikada da se spoje.
One su spojene duhom, aurom, pogledima, mislima.
Ljubavlju. Voljom.
Matematički nemerljivim stvarima.

Telom može svaka od njih biti vezana za nekog drugog,
to neće promeniti ravnotežu.
Ako se nekim čudom desi beskonačnost, neće doneti promenu.



Svakog dana je nešto dobro. Makar iskra, makar tren, makar misao.
Naizgled običan udah.
Osmeh.
Svakoga dana je makar nešto dobro.

Ne treba to potcenjivati. Treba prepoznati.

"Pukotine postoje da bi svetlost mogla da uđe."

27 коментара:

  1. Одговори
    1. Ti si u prednosti.

      Kad znas, ne moze covek biti isti kao pre tog saznanja. Ono pobudjuje akciju. Delaj!
      Mozda i imas negde vilinskog praha koji moze da pomogne u Stvaranju.
      Delaj!

      Избриши
    2. Nema nadmetanja, nema ni prednosti.
      Nema delanja, a ni stvaranja.
      Jedino i samo čarolija, ona vilinska, izmaštana.
      Kao dašak povetarca. (Jovan 3.8 ?) :)

      Избриши
    3. Pokušaj da dodirneš čaroliju...
      Nestaće.

      Избриши
    4. Pokusaj da se uhvatis za bilo sta... nestace, pre ili kasnije...
      Meni je to isto. Carolija ili bilo sta drugo... Ne umem da se igram...

      Ako te saznanje ne menja, cemu sluzi?
      Kako znas da znas?
      Znas li...znas li...?

      Избриши
    5. Znam da se igram.
      U tome je lepota života. :)

      Избриши
  2. Znam da si to ti
    i ti prepoznaješ mene
    a nikada se videli nismo

    Dva putnika u istom pravcu
    Nikada se neće sresti

    Dva voza što klize uporedo
    kroz noćnu tminu
    kroz beskrajnu zaleđenu pustinju

    Dva dlana zalepljena o prljava okna
    u znak pozdrava
    i osmeh za osmeh
    u prolazu

    I to je sve
    I nikad više

    Sećaš se?

    ОдговориИзбриши
  3. Čudan je osećaj da se samo dodiruješ mislima sa nekim koga nisi upoznao i nikada ga nećeš sresti.
    Ima neke nestvarne lepote ... slobode... bez prenemaganja i pretvaranja...
    maske i oklopi spadaju sami od sebe...
    I ne moram više da razgovaram sama sa sobom.
    Znam da si ti tu.
    Mogu da te držim za ruku dok klizimo uporedo u beskonačnost :):):)


    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. I neverovatno je da se možeš u tog nevidljivog i zaljubiti.
      Takva ljubav oslobođena je svih primesa.
      Nema računice, niti kusuranja...ni nepotrebnog tereta...ni zaveta...
      Nema ničega osim - gole ljubavi.

      Избриши
  4. Kažu da dva tela ne mogu u isto vreme stajati na istom mestu.
    Takav je zakon fizike.

    A dve duše mogu.
    Samo se stope.
    Eto.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Mogu i dva tela ... da se stope .
      Nema slađeg stapanja. :)

      Избриши
    2. Prolaznice, svaka ti je zlatna!
      :)

      Избриши
  5. Ljubav nadilazi logiku.

    Ali ne i realnost.
    Ljubav nije nadrealna.
    Ljubav je najstvarnija stvar na svetu.

    Logika samo nije dorasla ljubavi.
    (eto, rekao sam ljubavi).

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Svako osećanje je realno, da realnije ne može biti.
      I ljubav.
      Naročito ljubav.
      Ali predmet ljubavi može biti nadrealan, izmaštan, nestvaran.
      U tome je ne samo lepota, nego i snaga i trajnost takve ljubavi.

      Избриши
    2. I svaka tvoja reč lepa je i dragocena i za mene je radost i ulepšava mi dan.

      Избриши
    3. Usudio se da kažeš lj u b a v i ?
      Vilinska je to čarolija, začarala te, eto ! :)

      Избриши
  6. I sta sad?!
    Sve si lepo rekao... Lepo pricas kad hoces...A gde je ono : ziveti to isto, m?
    Disati to isto. M?
    Gde?

    ОдговориИзбриши
  7. Cilj naseg puta je da nadjemo put do cilja.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ne traži put do cilja.
      Cilj si ti sam izmislio.
      Cilj ne postoji.
      Samo putuj ...

      Избриши
  8. U srcu je, sve je u srcu.
    Ako to ne osećaš, objašnjavanje je uzalud.

    ОдговориИзбриши
  9. Pukotine su samo znak bliske propasti.
    Za svetlost se moraš pobrinuti sam.

    ОдговориИзбриши
  10. Pukotine na ljusci od jajeta su znak bliske propasti ljuske.
    Iste pukotine su i novi pocetak.
    Svetlost ne stvara, ali najavljuje.

    ОдговориИзбриши
  11. Da, to su neke spasonosne pukotine - otvaraju put u život.
    Kao one što zatočeniku osvetljavaju put i omogućavaju beksto u slobodu.

    ОдговориИзбриши
  12. Pukotine su izvor nade.
    Nada je potvrda da si joz uvek ziv.
    Priznanica. Uverenje. Pecat.

    ОдговориИзбриши
  13. Eh,
    da mi je ta vilinska čarolija
    pa da svako zlo i nevolju u pesmu pretvorim
    ali ne u žalopojku
    i ne u tugovanku
    nego u onu od koje ti srce zaigra
    kao čigra
    a noge same krenu na igranku
    I dan bi se u meku noć pretvorio
    da te zagrli i uspava
    da spavaš mirno bez trzanja
    i sanjaš snove koje tvoja duša sanja
    I sve tvoje rane same od sebe bi zacelile
    I sve tvoje želje vratile bi se kao pokloni
    Nesreća te ne bi pronašla nikada više
    ma koliko uporna bila
    Leteo bi s papirnim zmajevima kao da imaš krila
    A u tvom srcu neka se svaka reč
    isto kao ljubav piše

    A kada osvane dan
    da se probudiš zagrljen ti i tvoj san
    I da tako ostane zauvek

    I neka bude

    ОдговориИзбриши