Muzika je unutra. U nama.
Rodili smo se sa njom, odrastanjem je oblikovali.
Ono sto dolazi do nas je samo okidac, stimulans, inicijalna kapisla.
Impuls koji pokrece nasu unutrasnju muziku.
Zato ne mozemo govoriti o tuznim i veselim pesmama. Tuzan ili veseo je samo onaj ko ih slusa.
Ne postoje ni depresivne pesme. Samo ljudi.
Postoje zvucni okidaci, matematicki niz tonova koji pobudjuje vec postojece unutrasnje stanje.
Ako u coveku tog stanja nema, muzika ce delovati na neko drugo unutrasnje stanje.
I delovace razlicito.
Menjace coveka.
Muzika je pra-govor, tanani jezik osecanja koji nas je nekada povezivao.
Uspesno zaobilazi svest i racionalno, i dolazi do sustine coveka, gde dodiruje nezasticene emocije.
Muzika nas podseca na buducnost koju smo jos davno zaboravili.
I na sve prijatelje koje smo davno, u toj buducnosti, stekli. Na nase zajednicke pesme.
Светлана Стевић Вукосављевић
Strah...Opet..?
ОдговориИзбришиNajstrasnije ropstvo je ono za koje ne znamo da postoji.
Ti robujes strahovima...
'De se iscupaj vise...
Aman!
Ima jedna pesma...ovako ide:
ОдговориИзбриши"...Bolje da ljubis me tu ili tu,
nego sto predavanje drzis mi o nevezivanju..."
:)
U sustini ne znam zasto komentarisem...
ОдговориИзбришиOk si ti. Furaj svoje...:*
Covek se sastoji od 70% vode i 30% straha.
ОдговориИзбришиCovek je omedjen svojim strahovima.
Srecan covek ljubavima.
I strahovi su, jednako kao ljubavi, bezgranicni.
Mi ih stvaramo. Jednako kao muziku.
Muzika pokazuje i ko smo, i cime smo omedjeni.
Demagogija...
ОдговориИзбришиMozes da utices samo na sebe, drugo ljudsko bice ima svoju volju i izbor.
Na to, ma sta cinio ne mozes da utices.
Jesi li cuo pricu o Romeu i Juliji?
Ljubav nema granica... :)
Poljubac...za laku noc...
Ko kaže da ne postoji tužna muzika?
ОдговориИзбришиPostoje tužni ljudi, a postoji i tužna muzika.
Međusobno se stvaraju i stalno se pronalaze.
Liju suze, jadikuju, zapomažu, leleću, nariču, tule ...cvile....cepaju ti srce...traže čaše od kristala...
Džaba ih bilo, dođe ti da se ubiješ.
Od fine tužne muzike se ježiš i gutaš suze, pogađa te tačno tamo gde treba, u dušu.
A postoji i ona radosna... kao i muzika za svaku priliku.
Pa biraj.
Ne znam gde se nalazi duša, ali znam da je duša izvor muzike.
Kako to?
Da, muzika je naš zajednički pragovor, razumljiv svakom na svetu, ma koji jezik govorio.
A reči su govor uma i često uzrok najvećih nesporazuma i bezumlja.
Ko bi rekao?
I ko bi to razumeo? :)
Muzika koja potiče od same Prirode i koju možeš čuti jedino u samoći i tišini, daleko od svega, najlepša je muzika za moje uši i za moju dušu.
ОдговориИзбришиMuzika vode, vetra, talasa... ptica... zov divljih životinja...stapaju se u simfoniju koja kao okidač budi onu iskonsku muziku u meni - kako bi rekao Hakim. :)
Ništa me tako ne smiruje.
Blaženstvo.
Moj zmaj od papira je nevidljiv za druge, samo ja znam kako izgleda.
ОдговориИзбришиI ti znaš.
Puštam ga samo noću u vreme punog meseca i ako je vetar povoljan.
Tada leti visoko i kao da zna put, leti pravo na mesec.
I cvrkuće.
Nema lepše muzike.
Čudan zmaj.
Ne bljuje vatru, samo cvrkuće kao mala ptica lastavica.
I baš tako leti, brzo i lako, u cikcak, izvodi salta i lupinge.
A ja ga samo gledam, a znam da i ti gledaš.
Jedino mesto gde nam se pogledi mogu sresti. :)
A ja ga samo gledam .
Znam da ga
Izvorna narodna pesma, jedinstven glas, tako različito od svega što slušaš iz dana u dan, a tako jednostavno i lepo.
ОдговориИзбришиNarodno blago.
Ništa ga ne može poništiti, ako ga ti sam ne zaboraviš.
Neobično lep tekst i izbor muzike. Pozdrav
ОдговориИзбриши