четвртак, 09. април 2015.

Relacija neodredjenosti

Polje je prostor u kome deluju sile.
Prostor je... pa, fizika ne zna sta je prostor. Postoje indicije da je homogeno popunjeno bozonima (ili nekim cesticama), i da se promenom njihovog rasporeda stvara prostor, i sve promene u njemu.
Frekvencija je broj promena u vremenu, a vreme je... pa a fizika ne zna sta je vreme.
Rezonansa podrazumeva i faznu, a ne samo frekventnu uskladjenost dva ili vise oscilujuca elementa. U faznoj razlici se uracunava i vreme, ono sto ne znamo sta je, potrebno da talas dodje od izvora do prijemnika.
Talas je... pa za mehanicke talase vezujemo prostor, za koji ne znamo sta je, i tako ih opisujemo.
Za druge talase je dokazano da mogu biti i cestice i talas, i jedno i drugo, ili jedno ili drugo, i to istovremeno. To znaci da kvantne cestice, a izgleda ne samo kvantne, mogu biti sta god zele, kad god zele, i da u isto vreme mogu postojati na nekoliko mesta.
Ukratko: najizvesnije je da smo neciji san.




Neko svoj svet izgradi na osecanjima a ne na znanju.
Taj svet je jednako realan i jednako vredan kao onaj izgradjen na znanju.
Samo sto se ti svetovi ne dodiruju.
Desava se da ti njih "ne razumes", a oni "ne osecaju".
Bol i ljubav su dokaz da je covek ziv. Nekome ko "oseca" to je mozda svakodnevno i normalno, ali neko drugi mozda tek otkriva taj svet. 

Mi smo nauceni da vidimo samo realnost. Svet koji smo mi stvorili. U njemu vaze zakoni zdravog razuma.
Taj svet se prozima sa drugim, onim koji osecamo. U njemu vaze bozji zakoni, snovi, ljubav. zelje.
Sve je vise stvari za koje sam tvrdio da znam, a polako pocinjem da shvatam da ne znam.
Kao lavina.
Sve sto sam znao pada u vodu, nestaje, menja se.
Samo ono sto osecam, a zapostavio sam misleci da je nevazno pred tolikim znanjem, samo to se ne menja.
Ne nestaje.
Postaje jace.

26 коментара:

  1. Kad čovek uvidi da je njegov um nemoćan pred tolikim zagonetkama,
    šta mu ostaje?
    Da veruje da je "nečiji san" ?
    Čiji san?

    ОдговориИзбриши
  2. Dobro je da ti odgovori koje si dobio gotove od drugih nisu dovoljni.
    Dobro je što sumnjaš, proveravaš... preispituješ...odbacuješ ... tražiš nove.
    Tako ideš napred, korak po korak.

    Okreni se unazad i vidi gde je bio tvoj prprapredak kada je prvi put pogledao u zvezde i zapitao se?
    I od onda čovek ne prestaje da se pita.
    Zaznao je mnogo.
    A još uvek je jedva malo odmakao, kao da je na samom početku.
    I pitanje je dokle će stići.

    Kada ti je znanje bilo neveliko, lako ti je bilo da odgovoraš, naučio si gotove odgovore.
    I lako ti je bilo da kažeš da boga nema, da ne veruješ u njega.
    Ali kada shvatiš da tvoje neznanje , ma koliko se upinjao, ne može da se nosi sa svim tim velikim tajnama...odjednom naslućuješ da je on tu, da stoji iza svega što postoji... taj što je sve osmislio i stvorio po savršenom planu.
    Inteligentni Kreator, tako ga zovu.
    I da po njegovom planu sve funkcioniše savršeno, po strogim zakonima.
    I poveruješ da smo mi njegov san?
    Ne san, mi smo ostvarenje.

    I nemoj se truditi da ti izmišljaš njega i pridaješ mu svoj lik i pripisuješ mu svoje reči.
    On je van domašaja tvoje mašte... daleko ko zna koliko milijardi svetlosnih godina i još malo više od toga.
    Možda je samo zrak?


    ОдговориИзбриши
  3. Osećam... a trudim se i da mislim.
    Ali kada shvatim koliko je moje neznanje - bespomoćna sam, ponižena...
    I znam da nemam izgleda da jednom budem pametnija.
    I šta mi onda preostaje?
    Pa da njačem na zvezde, eto. :)

    ОдговориИзбриши
  4. Tek si sad otkrio da pored uma imaš i srce ?
    Kako si do sada živeo?

    ОдговориИзбриши
  5. Ako dodje do promene, ziveo je.
    Cmok Klara :)

    ОдговориИзбриши
  6. Mnogi nemaju ni srce ni um, pa žive.
    Takvi žive najbolje.

    ОдговориИзбриши
  7. Jednom me zahebe srce, drugi put razum.
    Tužna je moja sudbina.

    ОдговориИзбриши
  8. Velika su ta pitanja, prevelika za mene.
    I ja ću samo da njačem na zvezde.

    ОдговориИзбриши
  9. Dok vi umujete ili njačete, život prolazi.

    ОдговориИзбриши
  10. Kada gledam pauka kako plete mrežu ili lastu kako gradi gnjezdo, pitam se odkud znaju šta i kako treba da rade?
    A meni pored kilo mozga treba učitelj za sve.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Nemoj da se jediš:)
      Jedva sam naučio da vezujem pertle na cipelama i da hodam uz stepenice. :)

      Избриши
  11. U svakom hromozomu je zapis, a svako seme je sudbina novog bića.
    To je program koji se uvek ispuni, ako seme nikne.
    Iz takvog sićušnog, nekad nevidljivog semena izrasta i čovek i slon, i mrav i hrast...
    Nema greške.
    Ako se čovek ne umeša.

    ОдговориИзбриши
  12. Osećanja su mnogo starija od uma.
    Zahvaljujući njima čovek je opstao, kao i svaka druga životinja.
    Neke su izumrle, istina.
    Ali čovek nije, bar za sada.
    A ljudski um je još u pelenama.
    Možda je to dobro.
    Jer kada prohoda, ko zna kud će ga odvesti?

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Čovek je opstao zahvaljujući razvoju uma.
      Ali taj um je na dobrom putu da se pretvori u neum.
      Neum će uništiti sve što za čoveka nije "korisno", a na kraju i njega samog.
      Ali ako pre toga pobede osećenja ljubavi prema drugima i svetu oko sebe,
      možda ima nade.



      Избриши
  13. Da, od kada je um preuzeo kontrolu sve je krenulo naopačke...
    I ko zna kako će se završiti?
    A možda baš tako treba?

    ОдговориИзбриши
  14. Sva znanja sveta i sva bogatstva ne vrede koliko jedno -
    " Volim te"

    ОдговориИзбриши
  15. Misliš da ima nešto vrednije?
    Kaži...

    ОдговориИзбриши
  16. "Izmedju tuge i nicega, odabrao bih tugu.
    Postati besmrtan, i zatim umreti."

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Zar u životu nije previše tuge?
      Zar ti nije dosta?
      Daj malo mira da odmorim dušu svoju, da predahnem, da udahnem.
      I ne treba mi besmrtnost, šta će mi?
      Kome treba?
      Šta tebi znači ako tvoje ime bude upamćeno zauvek?
      Hoću da budem najzad niko.
      I neću više da trpim ništa.


      I

      Избриши
  17. Kako god okreneš, nije li to duplo golo? :)

    ОдговориИзбриши
  18. Žovot je tako jednostavan.
    Što se glupirate?

    ОдговориИзбриши
  19. Zivot jeste.
    Mi nismo.
    Pokusavamo da pobegnemo od osrednjosti, sivila, prosecnosti, nule.
    Makar i u minus.
    Strast je ono cemu tezimo. Bezanje od jednostavnosti, od "zlatne sredine".
    Glup ce makar nekada biti pametan.
    Pametan ce makar nekada biti glup.

    Osrednji ce zauvek ostati osrednji.

    ОдговориИзбриши