понедељак, 09. март 2015.

Deveti mart '91.

Tog devetog marta smo doneli svoje snove na Trg.
Slicne snove. Svi smo sanjali otvorene granice, otvorene fakultete, otvorene fabrike, otvorene restorane.
Sanjali smo zatvorene "ove koji su danas na vlasti", secikese, idiote, moralne nakaze, naoruzane majmune, stoku iza saltera, svinje sa kravatama. Ni tada nisu bili jestivi, jednom otrovni uvek otrovni.
"Banda crveno-crna", tako su ih zvali.
Pozvao nas je onaj koji se ne boji. Tako smo govorili dok smo citali njegova dela.
Sada znamo da to uopste nisu bila nikakva dela, nego prazne reci.
Kako smo dobri i naivni bili.
Jebote koji smo mi bili autsajderi, nesvesni, iskreni, puni ideja, ljubavi, ljudske dobrote.
Da, tacno je, hteli smo da srusimo.
Da srusimo zidove kojima su nas iznutra ogradili.  Mogli smo, malter je jos bio svez.
Da presecemo bodljikavu zicu kojom su nas opkolili i poceli da stezu.
Da pruzimo pune ruke i istoku i zapadu.
Jer praznu ruku pruza prosjak, kao danas.
Punu ruku pruza Domacin.
Mi smo deca kraljeva, plava krv Arkone.
Krenuli smo na barikade. Na najjace utvrdjenje. Goloruki, sa snovima, nadom, pesmom i pozivima na savez.
Nismo znali kako se to radi. Pevali smo, drali se ko magarci, nadali se boljem.
"Oni koji su danas na vlasti" su naredili policiji da puca u svoj narod.
Izbrojali su tog dana ukupno dve zrtve.
(Tako su kasnije i glasove brojali.)
Stotinu hiljada poginulih u narednim ratovima su direktna posledica naseg neuspeha.
Izdaje.
Neuspeh je bio nas, ali je izdaja bila njihova. Gusenjem pobune "banda crvena" je sacuvala zidove tamnice i bodljikavu zicu kojom su opkolili gradjane.
Idioti su oduvek bili medju nama, ali se nikada nisu priblizili vlasti. Do tog dana.
Zapaljeni tenkovi i prevrnuta borna kola su vec sutradan pokazali sta nas ceka.
Kroz polomljene prozore picerije Beograd gledali smo svoju buducnost.
Zapaljene tenkove, prevrnuta borna kola.
Rat.

Sutra cemo ponovo doci na Trg. Policajci koje Mi predobro placamo ce nas opkoliti, i sa isukanim pendrecima pokazati gde nam je mesto.
"Onaj koji se ne boji", onaj cija smo dela citali, iz fotelje ce narediti policiji da nas otera.
Naredice policiji da nas promeni.
Naredice policiji da nas nema.
Naredice policiji!
"Banda crvena" ce jednako kao tadasnja crvena burzoazija ispijati sampanjac secajuci se da su pobedili.
Pobedili su u borbi protiv mladosti.
Pobedili su u borbi protiv svojih gradjana.
Pobedili su u borbi protiv Srbije.
Pobedili su!
Srbija je u borbi protiv "bande crvene" porazena.
Banda je pobedila.
Srbija je izgubila.
U svoj narod samo zlotvor puca!
Nek im je vruc pakao!

Nekada sam govorio da cu se jednoga dana hvaliti sinu da sam nosilac spomenice '91.
Danas od sramote ne smem u ogledalo da pogledam.

Ako. Neka.
Ludi Srbi se jos uvek mole bogu pravde.
Ludi smo.
Zar?

Nicija nije do zore gorela.

3 коментара:

  1. Moćan tekst.
    Treba da stoji na naslovnicama novina na današnji dan.
    Ali takvih novina izgleda sada nema.
    Svaka ova tvoja reč je proživljena, iza nje je delo, zato je tako jaka.
    A onaj koji je poveo pobunu, isto tako je govorio prave reči, nisu bile prazne.
    Njihova cena bila je njegova glava.
    Misliš da si poražen?
    Nisi i nikada nećeš biti.
    Svaki buntovnik je osuđen da igra svoju ulogu - doživotno i kroz vekove, počev od Spartaka.
    Isto kao što će izdajnik, lopov, lažov, licemer, koristoljubac uvek biti i ostati samo to.

    Znam mnoge koji još na privesku nose pištaljku.
    Srbija ne može biti poražena, ako njeni buntovnici ne posustanu.
    A neće.
    Nikad nisu.
    Doviđenja !

    ОдговориИзбриши
  2. A danas još jedna strašna godišnjica.

    Ako je vođa filozof, vredan i pametan, ubij ga !
    Šta će nam takav, nama ovakvima?

    Mi smo deca kraljeva, plava krv Arkone?!
    Ta mi smo deca svinjara i trgovaca svinjama i razumema samo takav jezik.
    Nama treba Knjaz Miloš i 25 batina po goloj guzici i kad zaslužimo, a još više kad ne zaslužimo - onako, za nauk...
    A i to nije pomoglo, vidi se.

    ОдговориИзбриши
  3. Nije mi jasno zašto se plemstvo diči svojom plavom krvlju?
    I zašto se plebs njoj klanja?
    Umesto da se stide i oni koji se diče i oni koji joj se klanjaju.
    "Plava krv" je samo pokvarena krv i postala je od one najgore - crvene.
    A ona blagorodna, obična crvena - krv ratara, kovača, slikara, zidara, pesnika...
    nikad nije bila na ceni, niti će biti.
    Ta je dobra samo za prolivanje.



    ОдговориИзбриши