субота, 28. фебруар 2015.

Svetlost i tama

Neko je došao iz svetlosti.
Neko je došao iz tame.
Sve posle dolaska jeste čudo. Život.
Treba se vratiti u svetlost.
Postati joj prijatelj.
Ulaznica je osmeh.
Zagrljaj. Topla reč.
Činjenje dobrog.
To je jedino čemu život uči.
Radost je smisao.

"Baci hleb svoj povrh vode, jer ćeš ga naći posle vremena."
Toliko je jednostavno da je teško poverovati.

11 коментара:

  1. Ne moze sreca da se veze. Ali se kroz nju moze proleteti.
    Cak proletati. Vise puta.
    Kao kroz roj musica. Kao kroz gust oblak. Kao kroz "pink floyd" jer je gustina srece jednaka gustini duse.
    I svaki put je prolazak takav da izgleda kao da ce zauvek trajati.
    A onda se, umesto tom oblaku - dostignutoj sreci, predajemo vremenu. I njemu sluzimo, ponizno i dozivotno.
    Vreme nam je obecalo zarobljenu srecu i mi smo mu naivno poverovali.
    Obecalo je da mozemo posedovati taj oblak, srecu, ukoliko mu sluzimo.
    Zaboravljamo da sluga nista ne moze da poseduje.
    Oblak bezvremenski ceka na nas. Njega ne poseduje vreme. Prolazak kroz oblak znaci zaboraviti vreme.
    Okrenuti vremenu ledja, otkazati poslusnost.
    Ali vreme je ljubomorno, jer ni ono nista ne poseduje.
    Zato vara. Neprestano.

    ОдговориИзбриши
  2. Аутор је уклонио коментар.

    ОдговориИзбриши
  3. Ako istok sunce svjetlo rađa,
    Ako biće vri u luče sjajne,
    Ako zemlja priviđenje nije,
    Duša ljudska jeste besamrtna;
    Mi smo iskra u smrtnu prašinu,
    Mi smo luča tamom obuzeta.

    Petar Petrović Njegoš (1813-1851), iz Luče mikrokozma

    ОдговориИзбриши
  4. Svako je satkan i od svetlosti i od tame, kao dan.
    Dobro je da je tako.
    Samo tako možeš videti bolje ono što gledaš.
    Duša je tu dok telo postoji, posle nema ničega.
    To je uteha.

    ОдговориИзбриши
  5. Lepo je ako misliš da je radost smisao života.
    Radost koja ispunjava dušu izvire iz ljubavi i dobrote u tvom srcu.
    Takvoj duši neće biti potrebna bolja hrana, niti obećanje o raju i besmrtnosti.
    Biće smrtna, ali srećna sada i ovde.
    Vreme koje nam je poklonjeno - sasvim je dovoljno za to.
    Treba se samo usuditi i - voleti.
    Najkraći put do svetlosti.

    ОдговориИзбриши
  6. Zašto čovek ne može da prihvati da je smrtan?
    Zar je njegov strah toliki?
    Zar ne čeka jedva da se odmori najzad od svega?.
    Da bude spokojan i miran kao kamen...

    ОдговориИзбриши
  7. Ne bih još da postanem kamen.
    Život me je toliko puta iznenadio, gnjavio, obradovao, porazio, nagradio ...
    I još mi nije dosta.

    ОдговориИзбриши