уторак, 20. јануар 2015.

Stalker

Nisam hteo da sudim.
Proveo sam noć napolju. Nije bilo pusto kao obično.
Ljudi su izlazili da bi prošetali svoje pse, kreditne kartice, svoje debele žene i još deblje bunde.
Neki pijanci su hodali ispod otvorenog neba sa flašom u ruci, urlajući: "Tole lopove", i "smenite upravu fudbalskog kluba".
U daljini je vatromet, pretekao od Nove Godine, uzalud pokušavao da osvetli Nebo.
Stotine ljudi je ostavilo svoje daljinske upravljače, čudeći se kako još nisu srasli za dlanove, i dalo slobodno veče batlerima i obezbeđenju da bi prošetalo Dedinjem, često pogledajući u niske oblake.
Dobermani iz susednih dvorišta su neprekidno lajali, nenaviknuti na dođoše, skorojeviće, ratne profitere, junake tranzicije i privatizacija, pregaoce poreskih i privatizacionih partijskih preduzeća.
Hodali su sredinom šetališta, ne želeći da se sklone sa puta jedni drugima, skoro se gurajući.
Gledali su u Nebo. Očekivali naplatu.
Svaki od njih je smislio želju koju će to veče u sebi izgovoriti.
Želju kao osnovanu pritužbu na rad Dedamraza, pozivajući se uz to na njegovu starost i moguću dementnost, žaleći se da je ponovo zaboravio da donese sve ono sto je naručeno. A spisak je, iako naizgled dug, savršeno pregledan i neophodan.
Deda je, dakle, ponovo podbacio.

Nisam hteo da sudim.
Bogojavljenska noć je vreme kada Nebo ispunjava želje svojoj deci.
Najveća je radost deci ispunjavati želje. 
Nema veće sreće nego deci poklanjati.
Onaj ko to čini, istinski je BOGat.
Ali ne one želje koje smo naučili i spremili da izgovorimo,
nego one sakrivene, iskrene, koje se nalaze u srcu.
Nebo ne čuje reči koje ljudi izgovaraju.
Zato ulazi u srca, u misli, u skrivene pregrade duše.
U tajne želje.
Dobrima zavidi na željama, trudeći se da ih ispuni.
Ispuni ih tako da ih razdvoji od vremena. 
Tada se želja neprestano ispunjava, i nikada ne nestaje.

Većinu ljudi žali, priznajući sopstveni neuspeh.

"Svi srećni ljudi su srećni zato što čine sreću drugim ljudima.
Svi nesrećni ljudi su nesrećni zato što čine sreću samo sebi."

17 коментара:

  1. Ljudi su kao mala deca.
    Očekuju da će im neko drugi ili neko "odozgo" ispuniti želje.
    I vernici i nevernici, i dobri i zli - svi misle da su zaslužili da im se želje ispune, polažu pravo na to.
    I svi se nadaju i veruju u čuda.
    Sveta mesta okićena su ljudskim željama - krpice okačene po okolnom drveću viore se kao zastavice na vetru, a papirići sa ispisanim željama i molitvama za uslišenje utisnuti su između kamenja drevnih hramova.

    Ali nijedna želja ti se neće ispuniti ako je sam sebi ne ispuniš.
    A ispuniće se samo ona koja je moguća.
    Onu nemoguću ni sam bog ti neće ispuniti.
    Jedino poneku sitnu željicu može ti ispuniti onaj kome je stalo do tebe.
    Ako imaš takvog - srećan si čovek i ne traži ništa više od toga.
    Sve ostalo - zaboravi, bezvredno je.

    ОдговориИзбриши
  2. Dobro pazim šta ću da poželim, naročito u bogojavljenskoj noći.
    Svaka želja mi se ispuni.
    Još uvek ne znam da li je do mene ili do onog gore? :)

    ОдговориИзбриши
  3. Lep je osećaj usrećiti nekog drugog, pomislićeš da nema ništa bolje od toga.
    Ali ipak to nije dovoljno.
    Još je lepše ako neko usreći tebe.

    ОдговориИзбриши
  4. Ako uspes da uguras zelju u srce, znaci da je ostvariva.
    Ili je zelja mala, ili je srce veliko.
    Ako zelja ne moze da stane u srce, nije nasa.
    Samo ono sto u srcima cuvamo je nase.

    ОдговориИзбриши
  5. Lako je sa željom koja može da stane u tvoje srce
    Alii ima želja nesavladivih, pohlepnih, jačih od tebe.
    Prepune srce i izlivaju se, preplavljuju ti i um .
    Hrane se tobom, izjedaju te.
    Sve dok ne nestaneš.

    ОдговориИзбриши
  6. Istina, ima takvih zelja.
    Kada pokusaju da me potope vratim se na tekst o djubretaru.
    Ono sto ne mogu da ponesem, ostavim.

    Mozda sam zato tu gde jesam, gde zasluzujem, a ne tamo gde zelim.
    Mozda.
    Ipak, sloboda nije sloboda ako ona upravlja mnome. Sloboda je sloboda samo ako ja njome raspolazem.
    Uslovna sloboda. Naizgled nemoguc izraz, a ipak tako stvaran.
    Slobodan sam da prihvatam i odbacujem zelje. Nisam bas dobar u tome, ali na svojim greskama brzo ucim.

    ОдговориИзбриши
  7. Ono što ne mogu da ponesem i ne poželim.
    Ne treba mi .
    Jednostavno je, lako.
    Da, samo pozovem đubretara i gotovo.
    I zato sam tačno tu gde jesam, tu gde ja želim.
    Zvuči preterano, ali je tako lagodno biti Niko i Ništa.
    Za mene je to sloboda - ona prava.

    ОдговориИзбриши
  8. Biti Niko I Ništa -
    biti nepoznat, bez želje za isticanjem,što dalje od gomile, bez pripadnosti blio kakvoj grupi , živeti svoj život na svoj način, po svom ćefu, bez obzira na mišljenje okoline ...bez preteranih težnji, ne mareći za zvanja, počasti, priznanja... bez velikih prohteva...

    Biti svoj na svome - nema prikladnije izreke od ove, inače - idiotske.

    Biti Niko i Ništa znači biti slobodan u najvećoj mogućoj meri.
    Da nekome pripadneš i pokloniš mu svoju slobodu zaslužuje jedino
    ljubav.

    ОдговориИзбриши
  9. I ti si samo jedan od mnogih stalkera.
    Tumaraš i tražiš, a ne znaš da li ćeš naći.. . ali ne odustaješ.
    Želiš, ali i strahuješ šta će biti ako ti se želje ispune.
    Naš svet je već odavno Zona sumraka - siv, otrovan i preteći.

    Kažeš da u bogojavljenskoj noći Nebo ispunjava želje svojoj deci?

    Kada bi svaki čovek te noći u istom trenutku poželeo samo jednu i potpuno istu želju, da li bi se ta želja ispunila?
    Kada bi verovao u to?
    I koja bi to želja bila?
    Ti znaš, i svaki pravi tragač to zna.
    To je ona ista koju je želeo Tarkovski.
    Možda bi tada svet postao lepši i bolji nego što jeste ?

    Jednom su neki pokušali da pokrenu ljude da u istom trenu skoče u vis u nadi da će pri doskoku izbaciti zemlju iz orbite, bar malo.
    Dobro je što se nisu složili, ko zna šta bi bilo?
    A Nebo posmatra ta smešna stvorenja, smeje se i roni suze istovremeno.
    Zar takvima treba ispunjavati želje?
    Nije zemlja ta koja je na pogrešnom putu, njoj ne treba ispravka.
    A ni ljudima ne treba ispunjavati želje, sve dok ne isprave sami sebe.

    ОдговориИзбриши
  10. "- Nije istina! Vi.. vi se varate! Stalker ne sme da uđe u sobu, stalker ne sme da uđe u Zonu u cilju koristi. Da, u pravu ste, ja sam gnjida. Nisam ništa uradio u ovom svetu, niti išta mogu. Ja i ženi nisam mogao ništa dati. Čak ni prijatelje ne mogu imati. Ali ne oduzimajte mi moje! Meni su i tako sve odneli tamo iza bodljikave žice. Sve moje je ovde. Shvatate li? Ovde, u Zoni! Moja sreća, moja sloboda, dostojanstvo, sve je ovde! Dovodim ovde ljude poput mene, nesrećne i izmučene. Ljude koji nemaju čemu da se nadaju. A ja im mogu pomoći! Niko im ne može pomoći, samo ja, gnjida, mogu! Od sreće spreman sam da zaplačem, što mogu da im pomognem. I to je sve. Više mi i ne treba.
    - Ovde se događa samo ono što je u skladu sa tvojom prirodom, tvojom suštinom, o čemu ništa ne znaš. Ali ona je u tebi, i ceo život upravlja tobom! Ništa ti, nisi shvatio. Nije pohlepa savladala Bodljikavo Prase. On bi po ovom mulju na kolenima puzao da vrati brata! A dobio je samo gomilu novca i ništa drugo. Zato što on to jeste. A savest, duševna patnja, to je sve izmišljeno. Shvatio je to i obesio se. Ja ne idem u tvoju sobu. Neću svoje đubre nikome na glavu da prosipam. Čak ni na tvoju. A onda, kao Bodljikavo Prase, u omču da uđem. Radije ću se u svojoj vili opijati tiho i mirno. Ne, veliki zmaju, lose se ti u ljude razumeš, ako takve poput mene u Zonu vodiš. "

    ОдговориИзбриши
  11. Najstrašnija Zona nije ona tamo negde, nego ova u tebi, u tvojoj duši.
    Za tu Zonu vodič ne postoji.
    Ne usuđuješ se da uđeš u nju?
    Imaš pravo, bolje nemoj...

    Bodljikava žica i mitraljeska gnjezda čuvaju je kao najopasnije zaraćene granice.
    I bolje da je tako.
    Ne bi podneo sve što bi tamo pronašao.

    A ipak ... ako ne zaviriš tamo, ako ne pretražiš sve te mračne budžake, ako ne prihvatiš sve što tamo nađeš ...
    i ako ne izađeš odatle sa osmehom i dopustiš da te i Svet vidi takvog kakav i jesi - nikada nećeš biti slobodan.
    Ostaćeš samo još jedan slepi miš okačen naglavačke o tavnicu neke mračne pećine, zbijen u gomili istih takvih.

    ОдговориИзбриши
  12. A ako si se ipak usudio da uđeš u taj podrum koji tako ponosno nazivaš svojom svetlom dušom, naći ćeš da si skoro sve božije zapovesti, a i mnoge ljudske, prekršio odavno.
    A i te preostale spreman si da prekršiš.
    Pitanje je samo kada i da li ćeš naći dobro opravdanje.
    A uvek ga nađeš
    Čak i za ono "ne ubij."

    ОдговориИзбриши
  13. Zona ne nudi opravdanja.
    Zona vraca ono sto vec imamo.
    "Sa nama zivot se sali,
    vraca nam onim sto mi njemu smo dali".

    http://www.dailymotion.com/video/xs30vz_konji-neosedlani-dado-topic-1979_creation

    ОдговориИзбриши
  14. Tačno je, život nam vraća ono što smo mu dali.
    Ali se ne šali nikad, već deli packe, žestoke, hoće da te nauči pameti.
    Ali ne vredi, glavo luda...
    Koliko puta si napravio istu grešku?
    I opet ćeš.
    Ima nečeg dirljivog i ljudskog u ljudskoj slabosti.
    Takvi me uvek razneže, moram da ih zagrlim i utešim.
    Takve mogu da volim.
    Onih savršenih se samo bojim.

    ОдговориИзбриши
  15. To znaci da volis sve one koji nisu savrseni...?
    :)
    Niko nije savrsen.
    :)

    ОдговориИзбриши
  16. Ne postoje savršeni, tako je.
    Ali postoje oni koji se prave da jesu.
    A ti su uvek pravi gadovi.

    ОдговориИзбриши
  17. I obično je kasno kad to shvatim.
    Zato ih se i plašim. :)

    ОдговориИзбриши