Nula dinala

Stvarna vrednost.
Često ulazim u gradski prevoz, šetam trgovima, pričam sa ljudima...
Primećujem sve više agresivnih ljudi, svih generacija.
Kakve to stvari mogu da promene karakter čoveka? Ako znamo šta pretvara ljude u vukove, otkrićemo i kako ih ponovo pretvoriti u ljude, ili makar ovce.

Možda primećujem agresivne zato što su mi slični?
Da li postoji mogućnost epidemije?

Svakodnevno, tokom celog života,
Tražimo leba preko pogače.
Trazimo bolje mesto u redu, tražimo prednost u svakoj prilici.
Zašto?
Zašto tražimo prednost? Zašto idemo preko reda?
Zašto pokušavamo da uzmemo tuđe?

Sve dok želimo tuđe ne možemo imati svoje.

Rad je stvorio čoveka, a nerad gospodina.
Dok smo bili drugovi živeli smo kao gospoda.
Drugovi su udarnički radili i gradili. Prljave ruke čist obraz, govorili su.
Sada smo svi gospoda. Nema više drugova da prebacuju norme, da proizvode i brane.
Svet je postao predstava. Svi smo glumci.
TV je krivo ogledalo naivne Alise iz zemlje čuda.
U njega lako i rado ulazimo; izlazak je problematičan, jer je uslovljen bolnim budjenjem. Od toga moze i da se ogladni, i eto novog problema.
TV je naše novo ogledalo, gledamo i smejemo mu se.

Nije smesno. Nalazimo se na pogrešnoj strani stakla.

Brine što čovek želi da postane roba. Da bude artikal sa cenom, predmet mešetarske trgovine.
I još brine što toj robi naglo pada cena. Velika ponuda i mala potražnja, i osetan pad kvaliteta.
A čovek, osim čoveka u sebi, drugog kapitala nema.
I da ima, svaki drugi kapital se matematicki množi sa čovekom. I ako čovek vredi nula, onda je ukupna vrednost imovine nula, ma kolika ta imovina bila.
Ekonomija ovde preti da sklizne u sociologiju, ova u filozofiju, zatim logično psihologiju, patologiju, i na kraju na deponiju.
Greota je da se baci nešto u šta je ulagano.
Ne, ne množim baš svakog čoveka sa nulom.
Samo kažem da čovek lako može postati nula.
A onda sve što taj čovek poseduje ili dotakne množi sa samim sobom.

Čovek koji PUNO vredi, množi svaku vrednost sobom. Čovek koji vredi uvećava vrednost svemu za šta se uhvati.
Čovek koji vredi NULA, množi sa tom nulom svaku vrednost koje se dohvati, i na kraju sve pretvara u nulu.

Lopov je, po definiciji, čovek koji uzima tuđe.
Može li da ima opravdanje? Cilj? Viši cilj?
I dželat može da ima viši cilj, i masovni ubica može imati viši cilj, i onaj što prodaje deci aflatoksično mleko može imati viši cilj...
Ali oni su svi jednako štetočine.
Oni kvare i unazađuju društvo i čovečanstvo.
Linija fronta ne postoji kao linija, nego kao život. Ako svoj život koračaš pravo, rudarski pravo, možda do nekakvog cilja dođes.
Ako provedeš život sklanjajući se od savesti i krivice, nigde nećes stići.
Lopov provodi vek izbegavajući susret sa savešću. Krivudava je to linija, isprekidana i tanka. Nazubljena, oštra.
Sa takvom linijom mu nikakav novac, ukraden ili ne, neće doneti dobro. Jer ce novcem kad tad pokušati da kupi sebe, čoveka u sebi, a to se ne kupuje nego se izgrađuje.
Rudarski.
Čovek se postaje.
Društvo se gradi.
Ništa što možeš (ukradenim) novcem kupiti ti neće doneti napredak.
Nula dinala!

Nije mudrost iskopati zlatnu rudu.
U dobroj rudi zlata ima samo 0,4%.
Mudrost je izdvojiti to zlato.

Izgleda jos jedan Točak raste u Kragujevcu.
Jos samo 2 Točka i idemo na Nebo.