Psihopata

Kada nekome ucinis nazao,

Ili vidis coveka u nevolji,

Mozes osetiti tugu, nemoc, bes. Mozes osetiti srecu i lagati sebe da si srecan jer nisi na njegovom mestu.

Mozes osetiti glad, strah, ishalucinirati mirise i boje, pozeleti da pridjes… Da pomognes.  
Ili da zgazis.

To samo znaci da si covek, iznutra topao, ziv i pun sokova. Nalik svom dedi, Adamu, prvom smrtnom coveku, bozjem najboljem crtezu na zemlji nacrtanom.
Zapisano je da je matori tada crtao sebe.

Ali, ako si povredio, udario, uvredio, i nista od ovoga ne osecas, robot si. Robot stvoren od srafova, bez umeca da ista promeni, bez izgleda da u srafove uvede ljudski ritam i ljudsku toplinu, nemir, zelju. 

Osudjen - vecan kao svaka reciklirajuca sprava - bez nade da ces ikada postati nesto osim toga.

A mozda uopste nisi rodjen kao robot, nego si se srafovima hranio i u glavu ih gurao, i jednoga dana samo prestao da budes covek. Nikada zaista nisi postao pravi robot, nalik osudjenicima kojima si okruzen, kojima sluzis. 

Oni to znaju.