субота, 25. октобар 2014.

Deo ili ceo

Juce me je vetar rasplakao.
Doneo je miris trulog lisca, odnekud poznat.
Pomesan sa hladnim vazduhom, podsetio me je na nju.
Na miris kose boje badema.
Posle nas su ostale zgrade kao kutije,
i ljudi kao klovnovi izmedju tih zgrada.
Moze se na ulicama cuti njihova sreca.
Nisam se do juce secao mirisa trulog lisca.
Juce me je vetar rasplakao.
Duvao je jako, kao te godine.
Da li je vetar zapamtio imena,
ili je i njih oduvao u proslost,
zajedno sa mojim snovima?
Vetar je doneo miris proslosti,
miris nade, zivota i srece.
Nije sacekao da zaspim
dugim jesenjim snom.
Samo on zna zasto,
doneo te je pre sna.
Juce me je vetar rasplakao.
Vetar oduvek zna.

10 коментара:

  1. Ako se tvoj život sastoji od uspomena, onda si i ti mrtav, a da to i ne znaš.

    ОдговориИзбриши
  2. Treba bežati od uspomena.
    Od onih ružnih naročito, ali i od onih lepih.

    Ružne treba zakopati duboko, što dublje i kad pokušaju da se iskobeljaju na
    površinu - klepiti ih lopatom i dobro utabati.

    A one lepe su još tužnije - podsećaju te da više nisu tu, da ih nema, da takvih više neće biti.

    Samo starci gaje svoje uspomene.

    Kad nemaš budućnost, najbolje je da se preseliš u prošlost i živiš tamo.
    Pod uslovom da si sve gadne uspomene odavno
    sahranio.

    I zato nikada ne žuri sa uspomenama.
    One tebe čekaju.

    ОдговориИзбриши
  3. Vidis,
    ono sto ucinis u mladosti,
    nekome,
    nekome koga nikada ne zaboravis,
    vrati ti se,
    kroz identican obrazac.
    Zbog necega ti znas.
    Palis tamjan,
    znas.
    Duzan si.
    Molis za svoj deo.
    To je, ipak, tvoj deo.
    ...ili ceo.

    ОдговориИзбриши
  4. Težak je to dug i vremenom kao da raste...
    A tamjan ne pomaže.

    Lako je reći, ali uspomene se ne daju zakopati
    Zauvek su tu, upisane u pamćenje kao zapis u kamenu.
    I kad god zaduva taj vetar setićeš se.
    I ona će se setiti.

    Možda su suze jedini način da otplatiš dug?
    I tako postaneš bolji?
    .
    I ko nema takav dug ?
    A na kraju svako dobije svoju meru.

    ОдговориИзбриши
  5. I ta mera je ponekad tako nepodnošljiva, da poželiš da te nema.
    A onda nastaviš dalje.

    Ta mera nema dna ?

    ОдговориИзбриши
  6. I taj bol, nesnosan...
    Kako izdržati taj bol?
    Ne znam kako, ali uvek izdržiš.

    ОдговориИзбриши
  7. Covek se lako navikne na nadu.
    Navuce se, kao na drogu,
    ali sa nade nema skidanja.

    ОдговориИзбриши
  8. Nada je najbolja prijateljica očajnih.

    ОдговориИзбриши