Da li ovci treba izbor?

Biti deo,
ili biti ceo?

Izbor je lak?
?
Ili nije?

Da li uopste postoji izbor?
Zasto uvek posle izbora govorimo da smo "lose izabrali jer nismo imali izbora"?
Za koga smisljamo izgovor za los izbor? Za drustvo ili za sebe?
Moze li jedan dobar izbor da neutralise jedan los izbor?
Da li je suprotnost "dobrom izboru" "los izbor"?
Da li je suprotnost pojmu "vreme" rec "nevreme"?
Da li na svetu uopste postoje suprotnosti, ili su svi nasi izbori sa iste strane?
Da li mi, u stvari, celog zivota izbegavamo? Nekoga, nesto, svet, sebe? To bi objasnilo sve one padove, blato na nama i bolne poderotine.

Zasto zivot provodimo pokusavajuci da se dopadnemo drugima? Da li ti "drugi" zasluzuju da se zbog njih celog zivota trudimo? I "drugi" su jednako sjebani kao i mi - sve vreme pokusavaju isto: da se dopadnu drugima. I sta bi bilo, eto, kada bi zaista uspeli da se dopadnemo drugima? Da li bi tada, konacno, prestali da razmisljamo o drugima, i dozvolili sebi da zivimo? Dozvolili sebi da osetimo sasvim mala sasvim ljudska sasvim obicna zadovoljstva, i da im dozvolimo da nam izmame osmehe, skrivene osmehe koje nismo crtali za druge, osmehe koji nisu pravljeni za prodaju?

Umorimo li se ponekad? Znamo li zasto "drugi" ne vole umorne? Da li umor znaci poraz ili kraj? Da li takav kraj moze ikako i ikada biti novi pocetak za umornog coveka? Treba li uopste umornom coveku novi pocetak?

Ako provodimo zivot trudeci se da se sto bolje prikazemo svetu, glumeci sebe u predstavi za druge, koga onda glume profesionalni glumci? Da li glumimo bolje od njih? Zasto samo oni dobijaju oskare? Pa oni su za nas amateri.

Da li smo mi ono sto mislimo da jesmo? Da li smo ono sto zelimo da jesmo? Da li smo ono sto drugi vide u nama?

Znamo li zasto volimo da se vezujemo?
Zasto moramo imati spremljen odgovor na pitanje: ko si ti?
Da li smo ono sto zelimo da jesmo, ili smo ono za sta smo se najcvrsce vezali?
Zasto nas jezik ima reci za sigurnost i pripadanje,  i zasto ne postoji rec za "biti ceo, biti svoj, biti dobro sa sobom, vladati svojim telom, umom, biti svestan svojih zelja"?
Zasto je vezivanje pozitivna asocijacija?
Zasto se trudimo da izgledamo kao grupa kojoj tezimo? Ne odecom, nego treningom, fitnesom, ishranom, zubarom, oblikujemo fizicko telo da bi se precizno uklopili u jedan sloj. Jednom sloju pripada samo jedan fizicki izgled, drugaciji se ne tolerise. Propisano je kako treba da izgleda svaki sloj. Da li se izgledom guramo u neki sloj? Da li je i telo prinudjeno da se menja i osudjeno da glumi japija, budalu, konzervativca, sportistu, poslovnog coveka, ekscentrika, gurmana, prosjaka, naucnika, vernika, rokera...?

Zasto se uzasavamo samoce?
U kom uzrastu i zasto smo postali sebi i sudija i dzelat, a prestali da budemo sebi prijatelj?
Da li je zaista bolje biti neciji ili biti svoj?
Koliko cesto se probudite sa velikim znakom pitanja iznad glave?
I gde i kako uspevate da sakrijete toliki znak pitanja?

Mnogo je pitanja.
Srecom, odgovora ima.
Izbor je lak.

...

...ili nije?